Tradicija preskakanja vatre na Svetog Ivana živi u Maloj Bosni

Udruženje građana Bunjevačka vila već godinama čuva drevni obred koji seže iz paganskih vremena i prenosi ga na mlade generacije.

Ivanjske vatre zasvetlele su u Maloj Bosni i ove godine, a običaj preskakanja vatre na Svetog Ivana Cvitnjaka ponovo je okupio i mlade i stare. Organizator manifestacije, UG “Bunjevačka vila”, potvrdio je da tradicija ne jenjava,  naprotiv, sve je više zainteresovanih koji žele da je upoznaju i očuvaju.

Predsednica udruženja Nela Ivić objasnila je suštinu i simboliku ovog godišnjeg obreda. „Preskakanje vatre na Svetog Ivana Cvitnjaka je godišnji običaj koji još seže iz paganskih vremena, koji se čuva“, rekla je Ivić, napominjući da obred uključuje paljenje vatre, preskakanje, ali i pranje nogu u žaru.

„Kad se vatra skoro ugasi, onda su nogama gazili gar, da nemaju žuljeve na nogama, isto tako su se i ruke prale, da nemaju žuljeve, bradavica i čireva“, istakla je ona.

Simbolika je bogata i raznovrsna,  vatra čuva od svega zla, zaustavlja sazrevanje žita pre vremena i štiti od grada i kiše. Devojke plete venčiće, preskače vatru s njima na glavi, a potom ga mogu pokloniti momku koji im se sviđa. Ako venac baci u tekuću vodu, prema verovanju, udaće se daleko od kuće; ako se uhvati visoko na drvetu,  udaće se bogato. Postoji i tužnija strana obreda: majke koje su izgubile dete bacale su jabuku u vatru.

Članica folklорnog društva Doris Benić istakla je vrednost ovakvih izlazaka iz sаle na probi. „Lepo je da se izađe sa probe i da se čuvaju i neguju običaji i tradicije, što i mi na folkloru radimo“, rekla je Benić, dodajući da najviše uživa u Dužijanci,  kada oblači nošnju, hoda u povorci i igra zajedno s drugima.

Zagorka Romić naglasila je da njeno društvo dolazi u Malu Bosnu svake godine i da to nije slučajnost.

„Idemo svugde gde se prikazuju naši običaji. U našem društvu je praksa da ovu današnju omladinu naučimo i da im pokažemo kako se nekad živelo i kako su se nekad mladi zabavljali“, rekla je Romić, ističući da folklor nije samo igranje već i učenje tradicije, zajedništva i vrednosti.

Nikola Bošnjak, najstariji učesnik današnjeg događaja, prisetio se detinjstva provedenog na salašu i vatri koju je preskakao kao dečak.

„To su bili na retkim salašima, pa se ložilo tamo, onako, prirodnim putem se dešavalo“, rekao je on. Na pitanje o razlici između nekadašnjeg i današnjeg sela, Bošnjak je bio iskren, lepše je bilo kada je bilo više mladih, dok se danas selo prazni i stari.