Duži život traži drugačiji svet: Starost nije kraj, već nova razvojna faza

Broj ljudi koji dožive duboku starost raste širom sveta, a sa njim i potreba da se zdravstveni, socijalni i ekonomski sistemi prilagode životu koji traje duže. Upravo je to u fokusu ovogodišnjeg Međunarodnog dana starijih osoba, koji se obeležava 1. oktobra pod sloganom „Doba dugovečnosti: Prilagodimo sisteme dužem životu“.

Međunarodni dan starijih osoba ustanovila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1990. godine, sa ciljem da se ukaže na potrebe, prava i mogućnosti ljudi u trećem dobu, ali i na značaj stvaranja okruženja u kojem mogu da žive dostojanstveno i kvalitetno.

„Starije doba predstavlja poseban razvojni period koji, pored brojnih izazova, nosi i mogućnosti za dalji lični razvoj, ostvarivanje novih ciljeva i očuvanje kvaliteta života“, navodi spec. dr med. Mirjana Dakić, rukovodilac Odeljenja za promociju zdravlja.

Prema podacima navedenim u materijalu Odeljenja za promociju zdravlja, broj osoba starijih od 60 godina u svetu porastao je sa 634 miliona 2002. godine na 1,26 milijardi u 2026. godini. Do 2050. očekuje se da će ih biti 2,11 milijardi, što bi predstavljalo 21,8 odsto svetske populacije. Posebno brzo raste broj najstarijih, starijih od 80 godina.

Duži životni vek, međutim, ne znači automatski i više godina provedenih u dobrom zdravlju. Na to ukazuje i višegodišnji jaz između ukupnog životnog veka i perioda života provedenog bez ozbiljnijih zdravstvenih ograničenja, koji se povezuje sa sve većim uticajem hroničnih nezaraznih bolesti.

Srbija prati evropske demografske trendove. Prosečna starost stanovništva je 44 godine, dok osobe starije od 65 godina čine oko 23 odsto ukupne populacije. Očekivano trajanje života iznosi 76 godina, pri čemu žene u proseku žive duže od muškaraca. Pojedini delovi zemlje beleže još povoljnije pokazatelje dugovečnosti.

Ovogodišnja poruka Međunarodnog dana starijih osoba zato nije usmerena samo na produžavanje života, već i na pitanje kako te dodatne godine učiniti kvalitetnijim. To podrazumeva ulaganje u prevenciju bolesti, dostupniju zdravstvenu i socijalnu zaštitu, savremene modele nege, ali i celoživotno učenje i veću socijalnu sigurnost za ljude koji brinu o starijim članovima porodice.

Posebno mesto ima socijalna povezanost. Kontakt sa porodicom, prijateljima i drugim ljudima iz okruženja može značajno da doprinese kvalitetu života i osećaju pripadnosti u starijem dobu.

„Starenje nije period stagnacije niti isključivo period gubitka. Ono predstavlja novu razvojnu fazu koja donosi prilike za lični rast, mudrost, emocionalnu zrelost i drugačije sagledavanje života. Uspešno starenje ne znači odsustvo problema i gubitaka, već sposobnost prilagođavanja promenama koje starost donosi“, kaže spec. dr med. Mirjana Dakić, rukovodilac Odeljenja za promociju zdravlja.

Poruka ovogodišnjeg obeležavanja jeste da duži život predstavlja promenu koja se tiče čitavog društva. Kako ljudi žive duže, potrebno je menjati i način na koji su uređeni zdravstveni, socijalni i ekonomski sistemi, kako bi dodatne godine života bile godine dostojanstva, aktivnosti, povezanosti i mogućnosti.