Tradicionalni bunjevački somun čuva se znanjem i veštinom

Izložba tradicionalnih bunjevačkih hlebova, somuna, okupila je u Subotici žene koje godinama čuvaju veštinu njihovog pravljenja, ali i mlade devojke koje tek uče kako se ovaj stari običaj prenosi iz generacije u generaciju. Izloženi somuni pokazali su da iza jednostavnog testa stoje iskustvo, strpljenje i ljubav prema tradiciji.

Predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine prof. dr Suzana Kujundžić Ostojić istakla je da je izložba prilika da se predstave i sačuvaju običaji koji na ovim prostorima žive više od četiri veka.

„Fala vam puno što zajedno s nama čuvate bunjevačku tradiciju koja na ovim prostorima diše i postoji više od 4 vika“, rekla je Kujundžić Ostojić.

Ona je podsetila da je prethodnog dana održana radionica pravljenja tradicionalnog somuna, kojoj su uglavnom prisustvovale mlade devojke. Njihovo interesovanje vidi kao važan korak u očuvanju ovog dela bunjevačke tradicije.

„Ja se nadam da će one biti one koje će za koju godinu ponet cilu ovu tradiciju i iste one koje će svojoj dici pokazati kako se taj kru pravi“, rekla je predsednica Nacionalnog saveta.

Uz izložbu somuna predstavljen je i kratak film o staroj sorti žita bankuta. U filmu govori Nikola Babić, prvi predsednik Bunjevačkog nacionalnog saveta, koji je po struci agronom. On se priseća ove sorte žita koju je poznavao još iz detinjstva i govori o njenom značaju.

Izložba je bila i deo programa nacionalnog praznika Dan Dužijance“.

Priznanje je pripalo Mariji Bošnjak, koja se godinama bavi pravljenjem somuna. Za nju je nagrada posebno zadovoljstvo, ali kaže da je najvažnije što ima mladih koji žele da nauče da rade ono što su pre njih radile starije generacije.

„Lepo je da mladi oće da rade, da ima zainteresovani, a što se mladih tiče, samo ih treba animirati, znači treba ih uključiti, treba ih voditi. To trebamo mi, koji smo malo već pošli u godine, da uradimo“, rekla je Bošnjak.

Ona ističe da među mladima ima onih koji žele da nauče da prave somune, kolače, božićnjake i druga tradicionalna testa, ali im je potrebno pokazati kako se to radi.

Kada je reč o samom receptu, kaže da su sastojci jednostavni, ali da se prava veština stiče iskustvom. Iskusne žene, objašnjava, sastojke ne mere strogo, već rade „od oka“, oslanjajući se na osećaj i iskustvo.

Posebno je važna tehnika pripreme testa. Kada testo krene, potrebno ga je više puta prekuvati, odnosno pustiti da ponovo krene pa ga ponovo prekuvati. U njenoj porodici dodaju i malo masnoće kako bi somun bio vazdušastiji.

„Može tri, četiri puta prikuvati. Znači, krene on, pa opet ga prikuvаš, pa krene on, pa ga prikuvаš. To je tehnika kruva“, objasnila je Bošnjak.

Upravo se u tom prenošenju znanja krije i značaj izložbe. Somun nije samo hleb koji se iznosi pred posetioce. On predstavlja deo svakodnevnog života, porodičnog iskustva i običaja koji se održao zahvaljujući ženama koje su znanje prenosile dalje. Danas ga, kroz radionice i ovakve izložbe, čuvaju i nove generacije.