Fizička neaktivnost veliki neprijatelj zdravlja

Fizička neaktivnost je globalni problem koji prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije ima ozbiljne posledice na ljudsko zdravlje.

Prema njihovim podacima jedna od četiri osobe nije dovoljno fizički aktivna, a ovaj podatak se posebno odnosi na adolescente.

Istraživanja takođe pokazuju da su deca sve manje fizički aktivna i da slobodno vreme radije provode ispred televizora ili kompjutera. Nedovoljna fizička aktivnost kod dece može imati zdravstvene posledice u kasnijoj životnoj dobi, ali i trenutne posledice na pravilan rast i razvoj dece.

Poslednja istraživanja pokazuju da otprilike dva miliona smrti svake godine uzrokuje nedostatke fizičke aktivnosti.

Fizička neaktivnost posledica je urbanizacije, češćeg korišćenja prevoza, poslova koji zahtevaju rad u zatvorenom prostoru i ograničeno kretanje te nedovoljno korišćenje slobodnog vremena za fizičke aktivnosti.

Povećana urbanizacija rezultirala je s nekoliko faktora koji takođe utiču na smanjenu fizičku aktivnost, a između ostalog tu su saobraćajne gužve, nizak kvalitet vazduha te nedostatak zelenih površina i rekreativnih sadržaja u gradu i okolini.

Redovna fizička aktivnost jedan je od ključnih faktora za prevenciju i liječenje glavnih nezaraznih bolesti, kao što su bolesti srca, moždanog udara, dijabetesa te raka dojke i debelog creva.

Takođe, fizička vežba ili redovna šetnja pomažu u sprečavanju važnih faktora rizika bolesti poput hipertenzije, prekomerne težine, a povezan je s poboljšanim mentalnim zdravljem, kašnjenjem pojave demencije i poboljšanim kvalitetom života.

Samo 30 minuta šetnje svakog dana značajno će poboljšati opšte zdravlje i mentalno stanje čoveka pa stručnjaci savetuju da iskoristite slobodno vreme za odlazak do obližnje planine i uživate u svežem vazduhu.