Da li vino goji i koje se savetuje onima koji broje kalorije?

O tome koliko je vino korisno za naše zdravlje napisano je nebrojeno tekstova. Nekad su sagovornici u tim tekstovima bili veoma priznati lekari koji su davali preporuke da čak tri čaše crvenog vina dnevno treba da konzumiraju oni koji pate od kardiovaskularnih bolesti jer se na taj način – kako su navodili – čuvaju krvni sudovi i sprečava infarkt.

Međutim, retko kada se u medijima može čuti šta o vinu, odnosno o alkoholu u celini, misle nutricionisti, odnosno oni čiji je posao upravo to – da propagiraju zdrav život i zdravu ishranu. Koliko se zaista, po njihovom mišljenju, vina preporučuje, koliko vino goji i koje od njih najviše, i da li oni koji pokušavaju da skinu višak kilograma uopšte smeju da konzumiraju ovo piće? Odgovore na ova, a i još neka druga pitanja o vinu u ishrani, za vino.rs dala je Julijana Grujičić, nutricionista-dijetetičar koja iza sebe ima više od deset godina prakse.

Njen glavni moto je, inače, da zdravlje treba čuvati i unapređivati kao najveću vrednost koja nam je data, pa nas je zanimalo kako se vino uklapa u taj moto ili je možda, kao po mišljenjima nekih dijetetičara, čak zabranjeno s obzirom na to da je alkoholno piće?

– Kao što ne postoje zabranjene namirnice, tako ne postoji ni zabranjeno alkoholno piće, ali moram da naglasim da ovde isključivo mislim na punoletnu i zdravu osobu. Svakako da i među alkoholnim pićima postoje bolji, odnosno zdraviji izbori, jer određena pića, pored poboljšanja raspoloženja i podizanja samopuzdanja, mogu imati i određene nutritivne benefite. A izbor alkoholnog pića, količina i učestalost konzumiranja su jako važne i treba da budu prilagođene najpre polu osobe, telesnoj konstituciji i, naravno, godinama – navodi sagovornica.

Prema njenom mišljenju, preporučena količina svakako nije ista za muškarce i žene, kao ni za one u dvadesetim i one u pedesetim godinama života.

I vino, kaže ona, nikako ne bi trebalo piti svakodnevno, nego dva do tri puta nedeljno i ne više od dve-tri čaše od 150 ml po konzumaciji. Ona je ovom prilikom objasnila i koja vina predstavljaju bolji izbor za one koji broje kalorije.- Doza, odnosno količina je ta koja pravi razliku i zato je važno da se zna da se, na primer, u istom kalorijskom unosu mogu popiti dva bela suva vina umesto jednog slatkog, desertnog. Inače, najmanje kalorija imaju suva bela vina i penušava vina, zatim suva crvena vina, a najviše goje slatka, desertna vina – dodaje ova nutricionista.

Kada je reč o konkretnim brojkama, suvo belo vino u proseku ima 100-150 kalorija po čaši (150 ml), proseko 90-110, crveno suvo vino 120-130, roze 110-120, a desertna vina imaju 180-220 kalorija, pa čak i više po čaši.

Sagovornica skreće pažnju na to da alkohol kao takav blokira sagorevanje masti i podstiče njihovo taloženje u abdominalnom delu i oko vitalnih organa, tako da oni koji vode računa o svakom gramu mastu u svom telu i intenzivno treniraju i te kako treba da izbegavaju poluslatka i slatka vina. Posebno što, dodaje, slatka vina podstiču apetit, tako da se uz njihovu konzumaciju lako može omaći i neki zalogaj, odnosno kalorijski unos, više.

Ona tu ima i savete vezano za vreme u koje je najbolje konzumirati vino.

– Svakako ne ujutru i kasno uveče jer alkohol negativno utiče na kvalitet sna i oporavak organizma tokom noći. Tako da vino ne bi trebalo piti neposredno pred spavanje, već najmanje dva sata pre toga. Takođe, nije preporučljivo ni da se pije posle treninga, a ni na prazan stomak jer tako alkohol brzo prelazi u krvotok i lakše dovodi do stanja opijenosti – navodi.

Najbolje je, stoga, vino konzumirati posle jela ili uz konkretan obrok, u kojem treba da bude dovoljno i proteina, i zdravih masti, i ugljenih hidrata. Na taj način se sprečava i nagli prelazak alkohola u krv i skok vrednosti glikemije u organizmu, a podstiče se i sinergističko dejstvo rasveratrola sa drugim mikro i makro nutrijentima.

Sagovornica ističe da čak i za one koji imaju problem sa gojaznošću i koji su na nekim dijetama, vino nije zabranjena supstanca.- Jedna čaša belog suvog vina po konzumaciji, ili najviše dve čaše nedeljno, apsolutno neće uticati na process mršavljenja. Naravno da takve osobe to treba da rade u dogovoru sa nutricionistom, kako bi se taj kalorijski unos uračunao u dnevni jelovnik – savetuje ova nutricionista.

Ona kaže i da je, sa nutritivnog aspekta, vino i te kako bolje od drugih alkoholnih napitaka koji se često konzumiraju. Redosled bi, od najmanjeg broja kalorija ka najvećem, išao ovako: penušava i suva vina, zatim žestoka pića (rakija, votka, viski) bez dodatnih sokova, a onda pivo, dok kokteli koji se takođe često biraju imaju puno kalorija jer najčešće predstavljaju mešavinu više vrsta žestine i šećernih sirupa. Pored manjeg broja kalorija, a i već više puta pominjane koristi polifenola i flavonoida na srce i krvne sudove, sagovornica ističe i da su neka istraživanja pokazala da se polifenoli smatraju saveznikom digestivnog trakta jer utiču na stvaranje dobrih bakterijskih kultura u crevima. Ipak, ona na kraju zaključuje da se svi navedeni benefiti odnose isključivo na umerenu konzumaciju (koju je istakla na početku razgovora), a da prekomerno i svakodnevno konzumiranje poništava ove efekte i šteti zdravlju.