Želja za bliskošću i strah od emocionalnog otvaranja često postoje istovremeno. Iskrenost i pokazivanje emocija sve češće doživljavaju kao slabost, dok istraživanje aplikacije Hindž ukazuje na to da društvene mreže dodatno utiču na oprez u ljubavnim odnosima.
Prema istraživanju, 35 odsto osoba koje se zabavljaju izbegava dublje razgovore jer ne zna kako da ih započne, dok 52 odsto ispitanika kaže da se nakon emocionalnog otvaranja osećalo posramljeno. Taj osećaj se u tekstu popularno naziva „mamurlukom od ranjivosti“.
Zašto se plašimo emocionalne otvorenosti?
Otvorenost u odnosima nosi mogućnost odbijanja, neprijatnosti i povređenosti. U ljubavnim odnosima zbog toga može postojati potreba da se ostavi utisak samouverenosti i nezainteresovanosti, dok se iskrenost i emocionalna otvorenost ponekad doživljavaju kao slabost.
Strah od osude dodatno mogu podsticati društvene mreže, na kojima se ponašanje i izgled neprestano procenjuju. Ljudi zato mogu početi da kontrolišu način na koji govore, pokazuju emocije i predstavljaju sebe kako bi izbegli da budu ocenjeni kao neprijatni, previše intenzivni ili „blam“.
Kako objašnjava Moe Ari Braun, stručnjak za ljubav i povezivanje u kompaniji Hindž, društvene mreže su podstakle kulturu „igranja na sigurno“, jer ljudi osećaju pritisak da prilagođavaju način na koji se predstavljaju.
Kako društvene mreže utiču na ljubavne odnose?
Podaci Hindža pokazuju da 50 odsto muškaraca, 45 odsto žena i 39 odsto nebinarnih osoba iz generacije Z smatra da su zbog društvenih mreža postali oprezniji kada je reč o emocionalnom otvaranju.
Takav oprez može dodatno otežati stvaranje bliskog odnosa. Izbegavanje ranjivosti može dovesti do nerazumevanja, udaljavanja i propuštenih prilika za povezivanje.
Strah od odbijanja može da udalji partnere
Istraživanje pokazuje da 43 odsto heteroseksualnih žena iz generacije Z čeka da druga osoba započne duboke razgovore, delom zato što pretpostavljaju da muškarci ne žele takvu vrstu komunikacije. Istovremeno, 48 odsto muškaraca iz iste generacije izbegava emocionalnu bliskost jer ne želi da deluje previše intenzivno.
Uprkos tome, čak 84 odsto osoba koje se zabavljaju kaže da želi da izgradi dublje veze. Istovremeno, samo 19 odsto pripadnika generacije Z navodi da im ranjivost kod drugih stvara nelagodu.
Ovi podaci ukazuju na mogući paradoks: problem možda nije sama otvorenost, već strah od toga kako ćemo biti doživljeni kada pokažemo ono što zaista osećamo.
Zašto ljudi unapred postavljaju pravila u odnosima?
Potreba da se izbegnu neprijatnost, odbijanje i loša osećanja može navesti ljude da unapred postavljaju stroga pravila u odnosima, traže „crvene zastavice“ i razloge za povlačenje ili stalno razmišljaju o tome da li postoji neko bolji.
Takav pristup može pružiti osećaj kontrole, ali istovremeno otežava stvaranje stvarne bliskosti. Umesto spontanog upoznavanja i otvorene komunikacije, pažnja može biti usmerena na pronalaženje razloga zbog kojih bi odnos mogao da bude problematičan.
Kako prihvatiti emocionalnu otvorenost?
Moe Ari Braun smatra da ranjivost ne bi trebalo posmatrati kao opasnost koju treba izbeći, već kao deo procesa povezivanja. Prema njegovim rečima, pažnju nakon emocionalnog otvaranja treba usmeriti sa neprijatnosti na hrabrost koja je bila potrebna da se pokažu prava osećanja.
Svaki odnos podrazumeva određenu dozu neizvesnosti. Pokazati ko smo zaista znači prihvatiti mogućnost da se nekome možda nećemo dopasti, ali istovremeno dobijamo priliku da izgradimo odnos zasnovan na iskrenosti, a ne na pažljivoj predstavi o sebi.
Želimo bliskost, ali se plašimo ranjivosti
Rezultati istraživanja pokazuju da veliki broj ljudi želi dublje emotivne odnose, iako istovremeno postoji oprez prema emocionalnom otvaranju. Društvene mreže mogu dodatno pojačati pritisak da se ostavi određeni utisak, ali podaci pokazuju i da sama ranjivost kod većine mladih ne izaziva nelagodu.
Prihvatanje određene doze neizvesnosti i spremnost da se pokažu stvarna osećanja tako se izdvajaju kao važni elementi za stvaranje iskrenije bliskosti.
