Na jednom bačkom salašu prikazana je stara bunjevačka tradicija ručne žetve, poznata pod nazivom ris. Meštani i gosti su imali priliku da posmatraju kako je nekada izgledao seoski rad tokom leta, počev od prvih poteza kosom pa do trenutka kada su risari sedali za zajednički obrok-užnu.
Događaj je organizovan na salašu porodice Babičković, Slavice i Mirka, gde je publici predstavljen čitav proces starinskog košenja i žetve žita – postupak koji i danas čuva svoje mesto u kulturnom nasleđu bunjevačke zajednice. Vazduh je mirisao na zrelo žito, a zvuk kose podsećao je na vremena kada je ovakav prizor bio svakodnevica.
Prikazan je ceo tok rada – košenje, vezivanje snopova, njihovo slaganje, sve do trenutka tradicionalne trpeze koja je nekada predstavljala obavezan deo ovog zahtevnog, ali i svečanog dana.
Risar Stipan Krčelić se prisetio značaja koji je žetva imala u njegovom životu: „Za mene od ris bio svetinja. Znači, to kad pokosite žito i kad se ovrše, to je bio kruv za cilu godinu. Ako nisi imao žita, nisi imao ni kruva. Onda si gladavao. Nisi imao zadovoljstvo i volju ni za čeg. Znači kruv je najvažniji.“
Risar Mirko Kolar obljašnjava da sve zavisi koliko domaćin ima njivu.Nekada je bilo i nekoliko para risara,
Risaruša Marica Milašin kaže da se samo na ovaj način može preneti mladima tradicija i značaj da do komada hleba nije lako do doći.
Ovogodišnji prikaz starinske žetve deo je programa kojim se obeležava Dan Dužijance 2026, jedan od najvažnijih nacionalnih praznika Bunjevaca, a cilj manifestacije je očuvanje starih običaja i njihovo prenošenje mlađim generacijama.
Predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta, dr Suzana Kujundžić Ostojić, objasnila je motive za organizovanje ovakvih događaja: „Ove godine smo se odlučili, vidićemo kako će to iće nadalje, ali ono što nam je primarno i najvažnije bilo jeste da stari na mlađe prinesu. Jel vreme iđe i godine iđu, i prosto smo se uplašili da za koju godinu možda ne će bit ko će pokazivat mladima.“
Manifestaciju su i ove godine zajednički organizovali Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine i Centar za kulturu Bunjevaca. Prema rečima organizatora, ris predstavlja mnogo više od demonstracije starih poljoprivrednih tehnika – to je svedočanstvo o zajedništvu, poštovanju hleba i vrednosti rada koje vekovima obeležavaju život stanovnika severne Bačke.
