Od deset kilograma davno zaboravljene pšenice do sto kilograma novog roda. Od njive do svečanog gradskog trga. Od običaja koji se prenosio kroz bunjevačke porodice do nacionalnog praznika koji danas okuplja ljude u srcu Subotice. U tom hlebu od novog žita sinoć se sabralo mnogo više od završene žetve.
Na Gradskom trgu svečano je obeležen Dan Dužijance, jedan od četiri nacionalna praznika Bunjevaca. U središtu večeri bio je upravo hleb od novog žita, koji je posle završene žetve predat predsednici Bunjevačkog nacionalnog saveta dr Suzani Kujundžić Ostojić. Ona ga je potom uručila Srđanu Samardžiću, pomoćniku gradonačelnika Subotice.
Svečanosti je prethodila sveta misa, a zatim je kroz grad prošla svečana povorka. Kod spomenika Blašku Rajiću položeno je cveće, nakon čega su bandaš Ognjen Gavrić i bandašica Katarina Lulić predvodili povorku do Gradskog trga.
Za dr Suzanu Kujundžić Ostojić hleb nije samo završni čin žetvenog običaja. U njemu su, kako je rekla, sačuvani tragovi prošlosti, identitet i nada da će ono što su prethodne generacije čuvale nastaviti da živi.
„Dobrodošli na našu bunjevačku Dužijancu, naš nacionalni praznik, na kojem su svi u ovom gradu dobrodošli. Hleb koji su doneli ovo dvoje mladih ljudi simbol je zajedništva i dugog trajanja našeg običaja. Hleb je tako jednostavna stvar, a u njemu su naša istorija, kultura, jezik i naše trajanje. Večeras ga poklanjam svima koji su čuvali našu tradiciju, našim precima, nama danas i svima koji žive u ovom gradu. Poklanjam ga i za budućnost bunjevačke zajednice, Subotice, Vojvodine i Srbije u kojoj živimo“, poručila je dr Suzana Kujundžić Ostojić.
Posebno mesto u njenom obraćanju imali su mladi. Ognjen Gavrić i Katarina Lulić, koji su učili bunjevački jezik u školi, za predsednicu Bunjevačkog nacionalnog saveta predstavljaju simbol nastavka onoga što je stvarano i čuvano generacijama.
„Ovo dvoje mladih ljudi, koji su večeras sa nama, učili su bunjevački jezik u školi. Oni su to novo žito koje niče i koje nam daje nadu i sigurnost da smo u svemu što radimo i za šta se borimo na dobrom putu“, kazala je dr Suzana Kujundžić Ostojić.
Priča o žitu ove godine ima i jednu posebnu simboliku. Prošle godine ponovo je posejana stara sorta pšenice bankut, za koju se verovalo da je već pala u zaborav. Od svega deset kilograma semena dobijeno je sto kilograma novog roda. Za bunjevačku zajednicu, to nije samo podatak o uspešnoj žetvi, već i slika onoga što se događa kada se sačuvano nasleđe ponovo vrati u život.
„Na ovom trgu smo tokom prethodnih godina mnogo toga poželeli našem narodu. Večeras želim samo jedno – da nas u godinama koje dolaze, baš kao i tog ponovo pronađenog i posejanog žita, svake godine bude sve više“, rekla je dr Suzana Kujundžić Ostojić.
Na svečanosti je govorio i pokrajinski sekretar za privredu i turizam dr Nenad Ivanišević, koji je istakao da među Bunjevcima nije gost i podsetio na svoje bunjevačke korene.
„Dragi Bunjevci, ja među vama nisam gost. Dobro znate za moje bunjevačke korene. U Subotici sam kod kuće, a stajati ovde, između dve najlepše zgrade na svetu, predstavlja veliku čast. Predsednici Nacionalnog saveta i svim ljudima koji rade na očuvanju bunjevačke zajednice zahvaljujem što se borite, što opstajemo i što zajedno gradimo bolju Suboticu, Vojvodinu i Srbiju“, rekao je dr Nenad Ivanišević.
On je okupljenima saopštio i da su obezbeđena sredstva za izgradnju Bunjevačke kuće u Subotici, čime se otvara mogućnost za ostvarenje jedne od višegodišnjih želja bunjevačke zajednice.
U ime Grada Subotice i gradonačelnika Stevana Bakića, kao i u svoje ime, praznik je čestitao pomoćnik gradonačelnika Srđan Samardžić. Govoreći o Dužijanci, istakao je da je u njenom središtu hleb, ali i težak rad zemljoradnika i zahvalnost za rod.
„Dan Dužijance je dan proslave hleba od novog žita i prinošenja tih darova Bogu. Ovaj običaj nastao je u domovima čestitih i skromnih zemljoradnika, koji su, obavljajući težak posao na njivama, uvek gledali u nebo, moleći se za dobar rod i čuvajući svako zrno žita“, rekao je Srđan Samardžić.
Dužijanca je, dodao je, duboko vezana za prostor Subotice i ravnice u kojoj različite zajednice vekovima žive i stvaraju.
„Dužijanca se slavi u srcu naše Subotice, u srcu nepregledne ravnice, tamo gde vekovima živimo zajedno i zajednički stvaramo budućnost. Koliko je ovaj običaj značajan za bunjevačku zajednicu pokazuje i činjenica da ga je Bunjevački nacionalni savet proglasio za jedan od svojih nacionalnih praznika. U jednom danu tako se slave plodnost žitnih polja, novi rod i stari običaj koji nas sve okuplja i raduje“, naveo je Samardžić.
On je istakao i da su Bunjevci svojim kulturnim nasleđem, jezikom i običajima ostavili snažan trag u životu Subotice.
„Među njima su i Bunjevci, koji su imali snage i znanja da sačuvaju sve svoje osobenosti. Njihova kultura, tradicija, jezik i običaji obogaćuju Suboticu, a lokalna samouprava nastaviće da podržava njihove aktivnosti. Neka nam hleb od novog žita donese mir, zdravlje i blagostanje u svaki dom, u našem gradu, našoj državi i celom svetu“, poručio je Srđan Samardžić.
Svečanosti su prisustvovali pokrajinski sekretar za privredu i turizam dr Nenad Ivanišević, savetnik predsednice Pokrajinske vlade Darko Bolješević, načelnik Severnobačkog upravnog okruga Bojan Šoralov, pomoćnik gradonačelnika Srđan Samardžić i brojni predstavnici javnog i kulturnog života.
Dan Dužijance čuva sećanje na bunjevačke žetvene običaje i zahvalnost za rod. Obeležava se na Veliku Gospojinu, po gregorijanskom kakendaru a Bunjevački nacionalni savet već deset godina nastoji da Dužijanca bude upisana na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
I zato je hleb koji je sinoć prošao kroz ruke mladih bandaša, predsednice Bunjevačkog nacionalnog saveta i predstavnika Grada bio mnogo više od prazničnog dara. U njemu su se spojili završetak jednogodišnjeg rada, sećanje na pretke i želja da ono što je sačuvano bude preneto onima koji dolaze.
