Subotičanka ukrašava guščija jaja tehnikom inspirisanom Faberžeom

Vesna Rotar iz Subotice već godinama neguje jednu od najneobičnijih tradicija ukrašavanja jaja u Srbiji. Nije reč o farbanim jajima, niti o onim ukrašenim slamom, dekupaž tehnikom ili šlingovanjem. Vesna ukrašava guščija jaja, i to na način koji podseća na remek dela čuvenog ruskog zlatara Karla Faberžea, koji je za carsku porodicu Romanov izrađivao uskršnja jaja od zlata, dijamanata i rubina.

Priča o tome kako je sve počelo prava je mala avantura. Vesna je jednog dana upoznala gospodina koji se bavio perjem. U to vreme postojala je fabrika pernatih proizvoda koja je imala sopstvenu farmu gusaka. Na toj farmi vršeno je lampiranje jaja, postupak kojim se proverava da li je jaje oplođeno. Sva ona koja nisu prošla test, koja nisu bila oplođena, fabrika je izdvajala kao višak. U početku su ih davali džabe, jer ih je bilo previše, i upravo tu su vredne i kreativne žene prepoznale svoju šansu.

„Krenule smo u potragu za tim jajima i dobili smo da ih koristimo“, priseća se Vesna uz osmeh.

Međutim, put od sirovog guščijeg jajeta do umetničkog predmeta nije nimalo jednostavan. Svako jaje mora da prođe kroz pažljivu i preciznu pripremu pre nego što se uopšte može pomisliti na ukrašavanje. „Buše se rupice gore i dole, pa se izduvavaju, peru, iskuvavaju da bi miris i sve to nestalo i da se isčisti sve iz njih“, objašnjava Vesna. Tek kada je jaje potpuno čisto i suvo, može da počne pravi rad.

A taj rad zahteva strpljenje, preciznost i, pre svega, inspiraciju. Vesnu je za poslednju, najupečatljiviju seriju, inspirisao upravo Faberže. „Ta tehnika me je inspirisala, i pošto više manje sve tehnike su već poznate i nema ovakvih uskršnjih jaja, došla sam na ideju da ih izložim“, kaže ona. Nije se zaustavljila samo na ideji. Ove godine Vesna je svoja jaja izložila u subotičkoj Gradskoj kući, zdanju carskog karaktera i izuzetne arhitektonske vrednosti, koje je, kako sama kaže, jedini pravi ambijent za ovako ekskluzivne predmete.

Jedini pravi problem u čitavom ovom poslu jeste nabavka materijala. „Svuda moram da obiđem radnje koje uopšte imaju ono što meni treba“, priča Vesna, napominjući da materijal koji koristi nije lako pronaći i da svaki put iznova mora da traga po gradu i okolini.

Rezultat svega toga su jaja koja izgledaju kao da su izašla iz carske riznice, a nastala su u jednoj subotičkoj kući, rukama žene koja je u guščijem jajetu videla ono što drugi nisu ni primetili. Za sve koji još uvek nisu odlučili kako da ukrase jaja za Uskrs, Vesna Rotar im je upravo pokazala da prava umetnost ne poznaje granice, pa čak ni onu između farme gusaka i carske porodice Romanov.