Subotica u znaku Dužijance: Bunjevci 15. avgusta proslavljaju svoj nacionalni praznik

Subotica će u subotu, 15. avgusta, biti mesto centralne proslave „Dana Dužijance“, nacionalnog praznika Bunjevaca koji je posvećen završetku žetve i zahvalnosti za rod. Svečanost će tokom večeri okupiti učesnike u centru grada, gde će biti priređen program koji povezuje tradicionalne običaje, kulturno nasleđe i savremeno obeležavanje jednog od najvažnijih praznika bunjevačke zajednice.

Večernji program počinje u 20 časova, okupljanjem ispred Bunjevačke matice na Korzou 8. Odatle će krenuti svečana povorka, dok će se u Vestibilu Gradske kuće istovremeno održavati doček zvanica i njihovo tradicionalno kićenje perlicama.

Jedan od važnih trenutaka biće upriličen u 20.15 časova, kada će učesnici povorke položiti venac na spomen-bistu Blaška Rajića. Njegovo ime posebno je povezano sa razvojem Dužijance, jer je ovaj običaj, koji se nekada obeležavao u okviru porodice, početkom 20. veka prerastao u javnu svečanost.

Sa Trga slobode program se nastavlja od 20.30 časova, kada će biti održan centralni deo proslave. Veče će biti završeno tradicionalnim Bandašicinim kolom u 22.30 časova, koje već decenijama predstavlja prepoznatljiv deo završnice Dužijance.

U osnovi ovog praznika nalazi se zahvalnost za uspešno okončanu žetvu. Žito, hleb i plodovi rada imaju posebno mesto u običajima koji prate Dužijancu, ali se kroz ovu svečanost čuvaju i brojni drugi elementi bunjevačke tradicije. Bandaš i bandašica, kao centralne ličnosti proslave, predstavljaju mladost i radost, ali i simboličan nastavak običaja koji se prenose sa generacije na generaciju.

Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine proglasio je „Dan Dužijance“ jednim od četiri nacionalna praznika Bunjevaca, a praznik se u tom svojstvu obeležava od 2006. godine. Svečanost 15. avgusta biće tako 21. po redu obeležavanje Dužijance kao nacionalnog praznika.

Dužijanca se, međutim, ne svodi na jednu večernju manifestaciju. Njeno obeležavanje prati čitav niz događaja tokom godine, kroz koje se predstavljaju nekadašnji način života i radni običaji Bunjevaca. Posebnu pažnju privlače prikazi tradicionalnih poslova tokom žetve, izrada venaca od žita, izložbe hleba i slamarske radionice, dok se završne svečanosti priređuju i u drugim sredinama u kojima žive Bunjevci.

Ovogodišnja centralna proslava u Subotici biće još jedna prilika da se kroz običaj koji je nastao iz života na zemlji sačuva sećanje na rad, žetvu i zahvalnost za rod, ali i da se bunjevačko kulturno nasleđe predstavi široj javnosti.