Oktobar donosi gomile opalog lišća koje mnogi odmah skupljaju i bacaju. Međutim, ono može postati koristan dodatak zemljištu, a za ovaj jednostavan postupak nije vam potreban ni veliki vrt ni klasičan komposter.
Kada lišće počne da prekriva dvorište, staze i travnjak, grabulje postaju jedan od najčešće korišćenih baštenskih alata.
Ali pre nego što sve spakujete za odnošenje, vredi sačuvati barem jednu vreću.
Od opalog lišća može se napraviti takozvani lisni humus, odnosno organski materijal koji nastaje njegovim sporim razlaganjem. Koristi se za poboljšavanje strukture zemljišta, zadržavanje vlage i malčiranje biljaka.
Prema preporukama britanskog Kraljevskog hortikulturnog društva (RHS), ovaj postupak je jednostavan i pogodan čak i za one koji nemaju mnogo prostora.
Potrebni su vam samo lišće i vreća
Za početak prikupite zdravo opalo lišće iz dvorišta. Najbolje je da izbegavate lišće sa izraženim znacima bolesti, kao i ono koje je pomešano sa smećem ili drugim zagađivačima.
Zatim uradite sledeće:
Sakupite lišće i stavite ga u čvrstu vreću.
Ako je potpuno suvo, blago ga navlažite.
Napravite nekoliko manjih otvora na vreći kako bi vazduh mogao da cirkuliše.
Vrh vreće zatvorite labavo.
Ostavite je na zaklonjenom mestu, gde sadržaj neće biti izložen isušivanju.
Lišće će se postepeno razlagati zahvaljujući prirodnim procesima, pre svega delovanju gljiva.
Koliko treba čekati?
Ovde je važno imati realna očekivanja.
Lisni humus ne nastaje za nekoliko dana. Prema RHS-u, usitnjeno lišće može dati upotrebljiv materijal za približno šest do 12 meseci, dok celom lišću često treba znatno duže.
Posle otprilike godinu dana delimično razgrađen materijal može poslužiti kao malč, dok se finiji, potpuno razgrađeni lisni humus obično dobija nakon dužeg perioda, često oko dve godine.
Dakle, ovo je mali posao koji radite sada kako biste kasnije imali koristan materijal za baštu.
Zašto je lisni humus dobar za biljke?
Njegova glavna prednost nije u tome što je snažno đubrivo. Lisni humus prvenstveno poboljšava strukturu zemljišta i njegovu sposobnost zadržavanja vode.
Može biti posebno koristan u zemljištu koje se brzo isušuje ili je teško i zbijeno.
Kada sazri, koristi se za malčiranje, poboljšavanje baštenskog zemljišta ili kao sastojak odgovarajućih mešavina za sadnju.
Koje lišće je najbolje?
Prema RHS-u, lišće hrasta, bukve i graba pogodno je za pravljenje lisnog humusa.
Deblje i čvršće lišće, poput onog sa kestena, razlaže se sporije, pa je korisno prethodno ga usitniti.
Usitnjavanje može ubrzati proces i pomoći da se lišće ravnomernije razgrađuje.
A šta ako nemate dvorište?
Ako imate samo malu baštu ili terasu, ovaj postupak možete prilagoditi prostoru kojim raspolažete.
Jedna vreća smeštena na odgovarajuće, zaklonjeno mesto može biti dovoljna za početak. Važno je da sadržaj ima pristup vazduhu, da ostane umereno vlažan i da vreća ne predstavlja smetnju ili opasnost.
Sledeći put kada budete skupljali opalo lišće, razmislite pre nego što ga bacite. Ono što danas izgleda kao običan baštenski otpad, uz malo strpljenja može postati koristan dodatak zemljištu.
