Pametni kućni uređaji mogli bi da postanu meta nove vrste sajber-napada. Istraživači kompanije Antropik upozoravaju da bi zlonamerni programi zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogli samostalno da se kopiraju sa jednog uređaja na drugi, dok nedavni napadi na rashladne sisteme supermarketa u Francuskoj pokazuju koliko posledice upada u umrežene sisteme mogu biti ozbiljne.
Televizori, robotski usisivači i sistemi za grejanje sve češće su povezani na internet, ali takva povezanost otvara i nove bezbednosne rizike. Iako još nema dokaza da su u Francuskoj korišćeni takozvani „AI-crvi“, eksperimenti ukazuju na mogućnost razvoja sofisticiranijih digitalnih pretnji.
Kako bi „AI-crvi“ mogli da se šire?
Za razliku od klasičnih računarskih crva, koji koriste unapred poznate bezbednosne propuste, zlonamerni programi zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogli bi da se prilagođavaju različitim uređajima i operativnim sistemima. Prema istraživačima kompanije Antropik, takvi programi potencijalno bi mogli da pronalaze načine da zaobiđu nove bezbednosne zaštite.
Za njihovo funkcionisanje možda ne bi bila potrebna skupa računarska infrastruktura. Dovoljno bi moglo da bude više slabije zaštićenih uređaja povezanih na internet, poput pametnih televizora, koji bi zajednički obavljali potrebne proračune.
Istraživači su u kontrolisanom eksperimentu testirali osam simuliranih Android-uređaja. Model je uspeo da se kopira sa jednog uređaja na ostale, pri čemu je u četiri od pet pokušaja kompromitovao svih osam uređaja, a u jednom sedam.
Mreža zaraženih uređaja predstavlja dodatni rizik
Ako bi se ovakvi programi proširili na veliki broj uređaja, mogli bi da formiraju takozvani bot-net, odnosno mrežu zaraženih uređaja koja se koristi za napade. Pojedinačni uređaji imaju ograničene mogućnosti, ali bi njihovo povezivanje moglo da poveća razmere napada i smanji zavisnost od jednog centralnog servera.
Dodatnu zabrinutost izaziva mogućnost da se zlonamerni programi prilagođavaju tokom rada i prelaze na uređaje sa drugačijim softverom. Iako bi isključivanje sa mreže i otklanjanje bezbednosnih propusta mogli da pomognu, decentralizovano širenje otežalo bi njihovo suzbijanje.
Istraživači napominju da su uređaji u eksperimentu bili gotovo nezaštićeni, ali procenjuju da bi manji modeli veštačke inteligencije već tokom ove godine mogli da dostignu nivo potreban za slične napade u stvarnim uslovima. Prema njihovoj proceni, prilagođavanje potpuno novom uređaju moglo bi da traje između jednog i dva dana.
Napadi u Francuskoj pokazali ranjivost sistema
Koliko sajber-napadi na umrežene sisteme mogu biti ozbiljni pokazao je incident u Francuskoj, u noći između 11. i 12. oktobra 2026. Napadači su manipulisali rashladnim i sistemima za zamrzavanje u brojnim supermarketima, zbog čega su temperature porasle i do 50 stepeni Celzijusa. Došlo je do kvarenja hrane, a na pojedinim lokacijama i do požara i tehničkih oštećenja.
Francuska agencija za sajber-bezbednost CERT-FR potvrdila je napade na sisteme danskog proizvođača Danfos, a upozorenje je kasnije prošireno i na uređaje drugih proizvođača. Prema dosadašnjim informacijama, zastareli zaštitni softver mogao je da posluži kao ulazna tačka za napadače, dok istraga još traje.
Za sada nije poznato ko stoji iza napada niti da li je u njima korišćena veštačka inteligencija. Francuska agencija zato je kompanijama preporučila da redovno ažuriraju umrežene uređaje, bez odlaganja instaliraju bezbednosne zakrpe i isključe nepotrebne internet-veze.
