Vrane su poznate po sposobnosti rešavanja problema, a istraživanje naučnika sa Univerziteta u Tibingenu u Nemačkoj pokazalo je koliko brzo ove ptice mogu da obrađuju informacije i donose odluke. U eksperimentu sa ekranom osetljivim na dodir, dve vrane uspešno su prepoznavale smer kretanja tačkica i reagovale u proseku za svega 235 milisekundi.
Rezultati istraživanja, objavljeni u naučnom časopisu Science, ukazuju na izuzetnu brzinu obrade informacija kod ovih ptica. Ipak, pošto su u eksperimentu učestvovale samo dve vrane, zaključke treba posmatrati u okviru konkretnog zadatka, a ne kao dokaz da su vrane uopšteno inteligentnije od ljudi.
Kako su naučnici testirali inteligenciju vrana?
Tokom eksperimenta, dve odrasle vrane posmatrale su ekran na kojem su se pojavljivale tačkice koje su se kretale ulevo ili udesno. Njihov zadatak bio je da prepoznaju smer kretanja i kljucnu odgovarajuću stranu ekrana.
Za svaki tačan odgovor ptice su dobijale nagradu u hrani. Nakon opsežne obuke, istraživači su pratili koliko im je vremena potrebno da obrade informaciju i izaberu odgovarajući odgovor.
Vrane su odluke donosile u proseku za 235 milisekundi, što je približno dvostruko brže od rezultata ljudi i majmuna u ranijim sličnim eksperimentima. Pritom, veća brzina nije bila praćena smanjenjem tačnosti odgovora.
Zašto su vrane toliko brze u donošenju odluka?
Mozak ptica razlikuje se od mozga sisara, ali njegova drugačija organizacija ne znači da je manje sposoban za složenu obradu informacija.
Istraživači su tokom eksperimenta pratili aktivnost nervnih ćelija vrana i uočili da se signali povezani sa donošenjem odluke pojavljuju veoma brzo nakon što ptice primete pokret.
Jedno od mogućih objašnjenja odnosi se na evolutivne prilagodbe. Ptice tokom leta moraju brzo da procenjuju kretanje, izbegavaju prepreke i precizno pronalaze hranu. Takve sposobnosti mogu biti povezane sa efikasnom obradom vizuelnih informacija.
Šta ovo otkriće govori o inteligenciji životinja?
Rezultati ukazuju na to da i mozak znatno manji od ljudskog može veoma brzo da obavlja određene složene zadatke. To je značajno za razumevanje načina na koji različite životinjske vrste obrađuju informacije i prilagođavaju svoje ponašanje okolini.
Ipak, važno je uzeti u obzir ograničenja istraživanja. U eksperimentu su učestvovale samo dve vrane, a zadatak je bio specifično osmišljen da ispita brzinu prepoznavanja vizuelnih signala i donošenja odluka.
Zbog toga rezultati ne dokazuju da su sve vrane brže ili inteligentnije od ljudi u svim situacijama. Oni, međutim, pružaju dodatne dokaze da su kognitivne sposobnosti ptica složenije nego što se na prvi pogled može pretpostaviti.
Istraživanja poput ovog pomažu naučnicima da bolje razumeju kako mozak može da razvije efikasne načine obrade informacija, čak i kada se njegova struktura značajno razlikuje od ljudske.
