Dok se drugi ljudi osećaju prijatno, nekima je gotovo uvek hladno, čak i kada je temperatura u prostoriji sasvim odgovarajuća. Stalna zimogrožljivost ponekad može biti posledica individualne osetljivosti, ali može ukazivati i na određene zdravstvene probleme, među kojima su usporen rad štitaste žlezde, anemija i poremećaji cirkulacije.
Posebnu pažnju treba obratiti ako se osećaj hladnoće pojavio iznenada ili traje duže vreme bez očiglednog razloga. Kada ga prate umor, slabost, vrtoglavica, promene telesne težine ili trnjenje ekstremiteta, preporučuje se razgovor sa lekarom.
Pet mogućih razloga zbog kojih vam je stalno hladno
Jedan od mogućih uzroka je usporen rad štitaste žlezde, odnosno hipotireoza. Ova žlezda proizvodi hormone koji učestvuju u regulaciji metabolizma. Kada ih nema dovoljno, metabolizam se usporava, a organizam može proizvoditi manje toplote. Pored zimogrožljivosti, mogu se javiti umor, suva koža, zatvor i neobjašnjivo povećanje telesne težine.
Drugi mogući razlog je nedostatak gvožđa i anemija. Kada krv nema dovoljno zdravih crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina, prenos kiseonika do tkiva može biti otežan. Osim osećaja hladnoće, osobe sa anemijom mogu imati izražen umor, vrtoglavicu i slabost. Nedostatak gvožđa jedan je od čestih uzroka anemije, ali nije i jedini.
Problemi sa cirkulacijom takođe mogu doprineti osećaju hladnoće, naročito u šakama i stopalima. Kod nekih ljudi javlja se Rejnoov fenomen, stanje u kojem se mali krvni sudovi preterano sužavaju kao odgovor na hladnoću ili stres. Tada prsti mogu pobledeti, poplaveti, utrnuti ili postati bolni.
Četvrti mogući uzrok je nedovoljan unos hrane ili veoma niska telesna težina. Organizmu je potrebna energija za održavanje normalne telesne temperature, pa osobe koje unose premalo kalorija mogu biti osetljivije na hladnoću. Ako se uz to javljaju nenamerno mršavljenje i izražen umor, važno je utvrditi razlog takvih promena.
Peti razlog može biti dijabetes i oštećenje perifernih nerava. Dugotrajno povišen nivo šećera u krvi kod nekih osoba može oštetiti nerve i promeniti način na koji osećaju temperaturu. Zbog toga stopala mogu delovati neobično hladno, a mogu se javiti i trnjenje, peckanje ili smanjena osetljivost.
Kada stalni osećaj hladnoće zahteva pregled lekara?
Ako vam je hladno duže vreme, a ranije niste imali takav problem, važno je da ne zanemarite promenu. Isto važi ako se zimogrožljivost javlja zajedno sa drugim simptomima, poput slabosti, umora, vrtoglavice, promena telesne težine ili trnjenja ruku i nogu.
U zavisnosti od tegoba i procene zdravstvenog stanja, lekar može preporučiti proveru krvne slike, nivoa gvožđa, hormona štitaste žlezde ili šećera u krvi.
Stalni osećaj hladnoće ne znači automatski da postoji zdravstveni problem. Ipak, ako je uporan, nov ili praćen drugim tegobama, pregled može pomoći da se utvrdi njegov uzrok i odredi odgovarajući način lečenja.
