Zamislite da vam neko polije hladnom vodom glavu, a vi se zahvalite šarenim jajetom i parčetom kolača. I da to radite svake godine. I da jedva čekate.
U severnoj Bačkoj to nije čudno. To je tradicija.
Svaki Vodeni ponedeljak, dan posle Uskrsa, momci sa kočijama ili danas kolima, kao i sviračima kreće se od kuće do kuće. Negde iza zatvorenih vrata kriju se devojke. Ko bude pronađena, biva polivena hladnom vodom, a devojka polivača daruje narandžama, kolačima i kiti ih cvećem.
Stipan Krčelić, koji je ove godine dočekao polivače u svom domu, opisuje to bez imalo nostalgije, kao da govori o nečemu što se dešava svake nedelje: „Dolaze momci sa svircima, dočekaju ih, cure se posakrivaju, momci ih traže, i kako koju nađu poliju je hladnom vodom.“ Nagrade slede odmah. „Cure daju šarena jaja, pomorandže, nude kolačima, a ovi koji su malo izdašniji dobiju i čašu vina ili rakije. Uglavnom veselo“, kaže Krčelić. Kad ga pitaš kako je to izgledalo pre sedamdeset godina, odgovor je disarmantno kratak: „Isto ovako.“
Posle polivanja u utorak, devojke su iznosile napolje mokru odeću i sušile je pred svima. Što više odeže na štriku znači da je devojka bila popularnija. Što više polivača, bila si lepša i traženija. Marija Milašin to pamti savršeno: „Koja je imala više polivanog ruva, imala je najviše polivača. To je značilo da je najlepša, najtraženija, i to se sušilo napolje da svi vide.“
Mladi dolaze iz istih razloga kao i oduvek. Dario Marton ne krije ništa: „Volimo mi mladići da se okupimo i polivamo cure. Obilazimo salaše i sela i znamo gde ima mladih cura. Najviše volim što je ovo prilika da pronađem srodnu dušu za ceo život, jer se u polivanje ide na Uskrs, a svadbe se prave u septembru.“ Rekao i nasmejao se. Ali nije šalio.
Tradiciju danas čuva KUD „Aleksandrovo“ iz Subotice. Vesna Takač kaže da ni sama više ne zna kako su uspeli da ovo održe iz godine u godinu: „Kad smo prve godine počeli, bili smo malo nespremni. Sad smo se malo utrli, kao što Bunjevci kažu. Svi hoće da dođu da vide šta je to.“ Ove godine Vodeni ponedeljak se obeležava na pet mesta, tri u Žedniku i dve u Verušiću. Ceo dan. Vesna na kraju doda tiho: „Ja kad sam bila cura, isto sam ovo radila. Nismo bili u nošnji, ali evo sad hoće da budu.“
Hladna voda, šarena jaja, svirka iz kočija i devojke koje se kriju, a zapravo jedva čekaju da budu nađene. Vodeni ponedeljak živi. I ne misli nigde.
