Kako kritike u detinjstvu utiču na odraslo doba

Odrastanje uz stalne kritike, osuđivanje i komentarisanje drugih može ostaviti trag na način na koji osoba kasnije doživljava sebe i ljude oko sebe.

Ako je dete često slušalo komentare o tome ko nije dovoljno dobar, kako neko izgleda, oblači se ili živi, moguće je da takav način posmatranja sveta vremenom usvoji kao uobičajen. Posledice se ne moraju odmah primetiti, ali određeni obrasci mogu ostati prisutni godinama.

Stalno očekivanje tuđe procene, traženje negativnog značenja u reakcijama drugih, skrivanje delova sopstvene ličnosti i prihvatanje kritike u odnosima neki su od obrazaca koje izvor navodi kao moguće posledice odrastanja u atmosferi stalnog osuđivanja.

Kako stalne kritike u detinjstvu utiču na samopouzdanje?

Kada dete odrasta uz roditelja koji često kritikuje druge ljude, može naučiti da svet posmatra kroz prizmu osude. Ako su kod kuće svakodnevno komentarisani tuđi izgled, ponašanje, posao ili životni izbori, dete može steći utisak da će jednog dana ista pravila biti primenjena i na njega.

Zbog toga se u odraslom dobu može javiti osećaj da drugi neprestano procenjuju svaki postupak. Čak i kada nema otvorene kritike, osoba može razmišljati o tome kako izgleda, šta je rekla ili kakav je utisak ostavila.

Potreba za stalnim proveravanjem da li smo „dovoljno dobri“ može biti posebno iscrpljujuća u društvenim situacijama.

Zašto u tuđim reakcijama prvo tražimo nešto negativno?

Osoba koja je tokom odrastanja često očekivala kritiku može postati posebno osetljiva na reakcije drugih. Kratak odgovor, tišina, promena tona glasa ili ozbiljan izraz lica mogu se protumačiti kao znak da je neko ljut, razočaran ili da nešto zamera.

Problem nastaje kada se neutralne situacije automatski tumače kao negativne. Umesto da se pomisli da je druga osoba umorna ili zauzeta, može se javiti pitanje da li je napravljena neka greška.

Takav način razmišljanja može dovesti do preteranog analiziranja razgovora, poruka i situacija koje drugoj osobi možda nisu imale poseban značaj.

Četiri obrasca koja se mogu preneti u odraslo doba

• Stalan osećaj da vas drugi procenjuju
• Traženje negativnog značenja u reakcijama drugih ljudi
• Skrivanje mišljenja, interesovanja ili delova sopstvene ličnosti
• Lakše prihvatanje stalne kritike u partnerskim odnosima

Zašto neki ljudi kriju delove svoje ličnosti?

Kada dete očekuje da bi zbog određenog mišljenja, odeće, interesovanja ili ponašanja moglo biti kritikovano, može početi da se prilagođava okolini. Vremenom se može razviti navika da je sigurnije ne isticati se i ne pokazivati otvoreno sve što osoba zaista misli ili želi.

Ta navika može ostati prisutna i kasnije. Osoba može prećutkivati svoje mišljenje, birati ponašanje prema tome šta će drugi reći ili odustajati od stvari koje je raduju zbog unapred očekivanog negativnog komentara.

Strah od osude tada može postati važniji od sopstvenih potreba i želja.

Kritikovanje u detinjstvu i partnerski odnosi

Porodično okruženje može uticati i na to šta kasnije doživljavamo kao uobičajeno ponašanje u odnosima. Ako su kritika, omalovažavanje i stalno pronalaženje mana bili svakodnevni deo odrastanja, takvo ponašanje se kasnije možda neće odmah prepoznati kao problem.

Zbog toga osoba može ostajati u odnosima u kojima je često izložena kritikama, jer joj takva dinamika deluje poznato.

Važno je prepoznati obrasce ponašanja koje smo usvojili tokom odrastanja. Razumevanje njihovog mogućeg porekla može biti prvi korak ka tome da jasnije sagledamo sopstvene potrebe, granice i odnose sa drugim ljudima.