Da li se preporučuje rana prihrana pšenice?

Kiša, sunce i sneg koji se smenjuju ovih dana, ne štete pšenici. Ozimi usevi u šabačkom kraju su u dobrom su stanju, a stučnjaci savetuju poljoprivrednike da još sačekaju sa prihranom.

Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca, jesanas je ozime useve posejao na 50 hektara. Zadovoljan je izgledom i stanjem pšenice koju je prošle sedmice prihranio mineralnim đubrivom.

„Išli smo od 150 do 200 kg ureje po hektaru. Ovo što je palo juče 30 tak litara, po kvadratnom metru kiše, onako tihe i lepe. Mislim da se to ne može nadoknaditi ni sa čim. Sve što je prihranjeno, jeste da će polako sad da se sleže to, da se sve đubrivo koje je bačeno na parcele polako topi, i da silazi u korenov sistem, da može biljka da koristi“, navodi Slobodan Ilić, iz Majura kod Šapca.

Stanjem useva zadovoljni su i stručnjaci, ali ne i načinom na koji ih poljoprivrednici prihranjuju. Kažu da tu agrotehičku meru ne treba raditi kao nekada, po tradaciji, već uz konsultaciji sa agronomima.

Jovan Sušić, iz PSSS Šabac kaže da ima onih koji to prihvataju. „Ima onih koji to rade po nekom tradicionalnom načinu. Komšija ubacio džakove u prikolicu i idemo da prihranjujemo. Niko ne vodi računa o tome šta struka kaže, iako molimo sve naše proizvođače da se malo urazume, i da vode računa, ekonomski da pojeftine proizvodnju, jer smo u velikim problemima, što klimatskim, što poražavajućim cenama“

Preporuka je da se na osnovu analize zemljišta, odredi količina mineralnog đubriva, i da se u poslednjoj sedmici februara prihani usev.

„Sejem i ječma, sejem i zobi, imam deset hektara ukupno tri hektara ječma, i hektar zobi. Od 400 do 500 kg, đubrivom Ureom“, ističe Jovan Živanović. iz Bogosavca.

Jovan Sušić, iz PSSS Šabac dodaje: „Da uradimo lako pristupačni azot koji se nalazi trenutno na parceli da bi na osnovu toga mogli da utvrdimo količinu azota za datu kulturu. Sve ostalo nije dobro. Ili ćemo baciti previše, ili ćemo baciti premalo. Ranija prihrana nije dobra, zato što su vremenski uslovi nepovoljni, znači, počinjemo sa prihranom kada se stalno ustale više temperature, kad biljka počne fotosintezu i kad ona treba taj azot koji smo mi dodali“. Na pitanje – šta oni koji su to več učinili, odgovara: „Ništa, oni su već na gubitku, oni su bacili. Ona stara, idem da bacim. Znači oni su bacili, oni nisu prihranili“.

Savet je i da se pšenica prihrani u dva navrata.

Šabački poljoprvirednici uvećali su površine pod pšenicom. Jesenas je tom kulturom zasejano 25% više parcela nego godinu dana ranije. Razlog tome su klimatske promene, i sigurniji rod u odnosu na kulture koje se seju u proleće.