Naučnici upozoravaju da prekomerni unos soli može imati veće zdravstvene posledice nego što se ranije mislilo

Novo istraživanje sugeriše da često dodavanje soli u hranu može biti povezano sa većim rizikom od razvoja depresije. Naučnici upozoravaju da prekomerni unos soli može imati veće zdravstvene posledice nego što se ranije mislilo.

Kineski istraživači pratili su prehrambene navike više od 15.000 odraslih i otkrili da oni koji su često dodavali dodatnu so u hranu imaju 26% veći rizik od razvoja depresije u poređenju sa onima koji to retko čine.

Naučnici još uvek nisu u potpunosti objasnili zašto so može imati takav uticaj na mentalno zdravlje.

Međutim, sumnjaju da prekomerni unos soli može prekomerno stimulisati biološki sistem koji reguliše kako telo reaguje na stres, što može dovesti do povećane proizvodnje hormona stresa.

Istraživači su takođe primetili da velike količine soli u ishrani mogu izazvati upalu u telu, što može uticati na delove mozga odgovorne za regulisanje emocija.

U radu objavljenom u časopisu Nutritional Neuroscience, naučnici iz Narodne bolnice provincije Guangdong naveli su da je primećena „značajna pozitivna veza između čestog dodavanja soli u hranu i rizika od depresije“.

„Ovi rezultati ukazuju na to da smanjenje učestalosti dodavanja soli hrani za stolom može biti jedna od strategija za smanjenje rizika od depresije u opštoj populaciji“, rekli su istraživači.

Tokom istraživanja, učesnici su odgovarali na pitanja o tome koliko često dodaju so hrani za stolom. Odgovori su se kretali od „retko“ do „vrlo često“, pri čemu so koja se koristi tokom kuvanja nije bila uključena u analizu.

Učesnici su takođe popunili standardni psihološki upitnik za procenu mentalnog zdravlja, Upitnik o zdravlju pacijenata. Ovaj test ispituje raspoloženje i interesovanje za svakodnevne aktivnosti tokom prethodne dve nedelje, a rezultati su izraženi kao poeni na skali od 0 do 27.

Istraživači su dodatno otkrili da ljudi sa genetskom predispozicijom za veći unos soli imaju oko 11 procenata veći rizik od razvoja depresivnih simptoma. Imaju 28 procenata veći rizik od razvoja velikog depresivnog poremećaja.

Međutim, autori studije naglašavaju da istraživanje ima određena ograničenja i da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se potvrdila jasna veza između unosa soli i raspoloženja.

Jedno ograničenje je to što se podaci o ishrani zasnivaju na samoproceni učesnika, što može uključivati greške u sećanju ili ličnom prosuđivanju.

Prethodna istraživanja su već povezala konzumiranje ultra-prerađene hrane, koja često sadrži velike količine soli, šećera i masti, sa povećanim rizikom od razvoja depresije.

Prema preporukama Nacionalne zdravstvene službe (NHS), odrasli ne bi trebalo da konzumiraju više od šest grama soli dnevno, što je otprilike jedna kašičica. Međutim, procene pokazuju da odrasli konzumiraju u proseku 8,4 grama soli dnevno, što je znatno više od preporučene količine.

Prekomerni unos soli može dovesti do zadržavanja vode u krvi, što povećava krvni pritisak i opterećuje kardiovaskularni sistem.

Podaci Kancelarije za nacionalnu statistiku pokazuju da svaki šesti stanovnik Velike Britanije prijavljuje umerene ili teške simptome depresije, što je 60 odsto više nego pre tri godine. Stručnjaci pripisuju povećanje efektima pandemije COVID-19, uključujući izolaciju tokom zaključavanja i rast troškova života.

Posebni podaci takođe pokazuju da je oko 8,6 miliona ljudi u Engleskoj koristilo antidepresive tokom 2022. i 2023. godine, što je skoro petina odrasle populacije.