Vučić: Gradićemo Data centre i Data fabrike u Srbiji

Predsednik Aleksandar Vučić, danas je, obraćajući se nakon zvaničnog sastanka sa predsednikom Azerbejdžana Ilhalmom Alijevim, izjavio i da Srbija mora da više ulaže u razvoj energetskog sektora kako bi mogla da gradi Data centre i Data fabrike. Na sam Dan državnosti Srbije ova vest dobija posebnu simboliku, kao savremeni čin patriotizma, ulaganjem države u digitalni suverenitet, znanje i budućnost.

Tokom obraćanja posle sastanka sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, istaknuto je da Srbiji energija neće biti potrebna samo za industriju i domaćinstva, već pre svega za data centre i buduće „data fabrike“ veštačke inteligencije.

Ova formulacija zapravo otkriva nešto mnogo važnije: Srbija se pozicionira u procesu koji ekonomisti nazivaju Peta industrijska revolucija.

Šta je peta industrijska revolucija
Ako je četvrta industrijska revolucija bila digitalizacija (internet, cloud, automatizacija i robotika), peta ide korak dalje. Ona podrazumeva: saradnju čoveka i veštačke inteligencije, obradu ogromnih količina podataka u realnom vremenu, personalizovanu proizvodnju i usluge, autonomne sisteme odlučivanja i ekonomiju zasnovanu na računskoj snazi (computing economy). Drugim rečima, ključna sirovina XXI veka više nije nafta već podaci. A ključna infrastruktura nisu samo autoputevi i železnice, već digitalna i energetska mreža.

Zašto su potrebne nove elektrane
Savremeni superračunari i AI sistemi troše ogromne količine energije. Jedan veliki AI klaster može trošiti električne energije koliko i manji grad. Veštačka inteligencija ne „razmišlja“, ona računa. A svako računanje zahteva korišćenje električne energije, kako za procese, tako i za hlađenje.

Data centri danas rade 24 sata dnevno, 365 dana godišnje.
Bez stabilne proizvodnje energije nema cloud usluga, nema digitalne administracije, nema finansijskih platformi i nema razvoja veštačke inteligencije. Zato se širom sveta, od SAD do Emirata i Skandinavije, prvo grade elektrane, a zatim AI infrastruktura.

Razlika između data centra i data fabrike

Data centar je digitalno skladište i infrastruktura.

To je kompleks servera gde se: čuvaju podaci, hostuju sajtovi i aplikacije, radi cloud računarstvo i obrađuju baze podataka. U njemu rade hiljade računara povezanih optičkim mrežama i sistemima hlađenja. Bez data centara nema e-bankinga, društvenih mreža, državnih portala ni modernog poslovanja.

Data fabrika je sledeći korak. To više nije samo čuvanje i obrada podataka već proizvodnja znanja i odluka pomoću veštačke inteligencije.

U data fabrikama se treniraju se AI modeli, analiziraju se milijarde informacija, razvijaju autonomni sistemi i optimizuju procesi npr. za proizvodnju, medicinu, saobraćaj, energetiku…
Drugim rečima, Data centar čuva i obrađuje podatke, dok Data fabrika iz podataka stvara inteligenciju. To je otprilike kao razlika između biblioteke i istraživačkog instituta.

Zašto je to važno za Srbiju
Ako država poseduje stabilnu energiju, brze optičke mreže, računske kapacitete, onda ona postaje regionalni digitalni čvor. To praktično znači brži dolazak tehnoloških kompanija, razvoj domaćih IT firmi, veće plate u visoko-tehnološkom sektoru, izvoz digitalnih usluga i manju zavisnost od klasične industrije. Gradnja gasne elektrane u tom kontekstu dobija potpuno drugačiji smisao. To više nije samo pitanje grejanja ili industrije, već pitanje digitalnog suvereniteta.

Države koje imaju energiju i računske kapacitete razvijaju sopstvene AI modele, čuvaju podatke u zemlji i upravljaju sopstvenom ekonomijom. Najava ulaganja u data centre i data fabrike pokazuje da Srbija pokušava da preskoči jednu razvojnu fazu: umesto oslanjanja samo na klasičnu industriju, ulazi direktno u ekonomiju znanja.

Ako projekti budu realizovani, Srbija neće samo pratiti tehnološke promene već bi prvi put mogla postati proizvođač digitalne inteligencije, a ne samo njen korisnik.