Šta arhiv ne čuva, a trebalo bi? Subotički arhiv otvorio pitanje šta ostavljamo budućim generacijama

Šta će od današnjeg vremena ostati sačuvano za 30, 50 ili 100 godina? Upravo tim pitanjem bavi se 19. izdanje tradicionalne konferencije „Subotički arhivski dani“, koja je ove godine okupila arhiviste i istoričare oko teme šta arhivi ne čuvaju, a možda bi trebalo.

Direktor Istorijskog arhiva Subotica Stevan Mačković kaže da je konferencija tokom godina izgradila svoju tradiciju, ali da svaka nova tema otvara i pitanja važna za budućnost.

„Već smo imali 18 zajedničkih tema iz oblasti arhivistike. Ovoga puta postavili smo pitanje šta to arhiv ne čuva, a trebalo bi možda. Zajedničkim snagama, kroz deset referata, pokušaćemo da dođemo do odgovora“, rekao je Mačković.

On ističe da ono što danas ne smatramo važnim, ukoliko se ne sačuva, neće postojati ni za nekoliko decenija.

„Jako je važno doći do odgovora na to pitanje, kako bismo budućim generacijama omogućili što potpuniju sliku o svemu što se danas događa i sačuvali pisane tragove ovog trenutka“, kaže Mačković.

Poseban problem, prema njegovim rečima, predstavlja sve veće preplitanje stvarnog i virtuelnog sveta.

„Danas svi vidimo to mešanje i preplitanje virtuelnog i realnog sveta. Postavljam pitanje: šta ćemo od tog virtuelnog sveta imati za sto godina? Šta će biti sačuvano?“

Mačković podseća i na svakodnevne situacije kada građani od arhiva traže dokumentaciju koja više ne postoji.

„Dobijemo pitanje od stranaka koje nešto traže, a mi ne možemo da im izađemo u susret jer tog dokumenta koji se odnosi na određeni predmet ili ličnost nema. Onda oni pitaju: a zašto to nije sačuvano? To je neka idealna varijanta, jer ne može apsolutno sve da bude sačuvano. Ali mi, kao arhivisti, moramo da posvetimo što više pažnje i da se trudimo da očuvamo ono što je važno i što treba da se čuva za trajno vreme“, naglašava Mačković.

Na konferenciji je govoreno i o dokumentaciji koja nedostaje za pojedine važne istorijske teme. Viši arhivista Arhiva Vojvodine i istoričar Miroslav Jočimović govorio je o vojnoj avijaciji između dva svetska rata i problemu prikupljanja građe.

„Nažalost, Arhiv grada Novog Sada nema ništa o tome. Zato pozivam Novosađane i druge ljude koji imaju bilo kakve veze sa avijacijom, kao i njihove potomke, da predaju u digitalnom ili materijalnom obliku što više dokumentacije“, rekao je Jočimović.

On je podsetio da je Novi Sad između dva svetska rata bio značajan centar vazduhoplovstva, sa aerodromom, pilotskom i vazduhoplovnom školom, kao i školom za izviđanje.

„Samim tim, bio je jedan od najmodernijih centara avijacije. Međutim, nakon Drugog svetskog rata to se polako gubi i nestaje. Samim tim se izgubio i trag“, rekao je Jočimović.

Na ovu temu trenutno je postavljena i izložba u Arhivu grada Novog Sada, koju je Jočimović pozvao građane da posete.

Za arhiviste, pitanje šta sačuvati nije samo pitanje prošlosti. To je i pitanje kakvu će sliku o našem vremenu imati oni koji će živeti za nekoliko generacija.