Mesojedi ili vegani: ko ima veće šanse da doživi 100 godina?

Ako ste se ikada pitali da li će vas biftek ili tofu odvesti dalje u životu – niste jedini.

Nova studija ponovo je pokrenula raspravu o ishrani i dugovečnosti, ali zaključak nije ni približno jednostavan kako to zvuči u naslovima.

Istraživanje sprovedeno među starijom populacijom pokazalo je da ljudi koji ne jedu meso imaju manje šanse da dožive 100 godina u poređenju sa mesojedima. Ipak, pre donošenja konačnih zaključaka, važno je razumeti širi kontekst.

Studija je obuhvatila više od 5.000 kineskih ispitanika starijih od 80 godina, koji su praćeni u periodu od 1998. do 2018. godine. Rezultati su pokazali da su oni koji su izbegavali meso ređe doživljavali stotu godinu života.

Iako je decenijama utvrđeno da je biljna ishrana povezana sa manjim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, gojaznosti i moždanog udara, kod osoba starijih od 80 godina prioriteti se menjaju.

Prema rečima dr Kloe Kejsi, nutricionistkinje i predavača na Bournemouth University, u dubokoj starosti dolazi do pada apetita, smanjenja mišićne mase, slabljenja kostiju i povećanog rizika od neuhranjenosti. U tom periodu akcenat više nije isključivo na prevenciji hroničnih bolesti, već na očuvanju snage, mišića i telesne mase. Zbog toga proteini, vitamin B12, kalcijum i vitamin D postaju ključni.

Većina studija koje ističu prednosti biljne ishrane obuhvata mlađe i sredovečne osobe, a ne ljude u poznoj starosti.

Važno je istaći da je manja verovatnoća doživljavanja 100 godina kod vegetarijanaca uočena samo kod onih koji su bili pothranjeni. Kod starijih osoba sa normalnom telesnom masom gotovo da nije bilo razlike.

Drugim rečima, u poznim godinama preterana mršavost može biti veći rizik od nekoliko kilograma viška. Ovo se uklapa u takozvani „paradoks gojaznosti“, prema kojem blago povećana telesna masa u starosti može značiti veću otpornost i duži život.

Negativna povezanost nije primećena kod ljudi koji ne jedu meso, ali konzumiraju ribu, mlečne proizvode ili jaja, jer ove namirnice obezbeđuju važne nutrijente za očuvanje mišića i kostiju.

Zaključak je da dug život nije pitanje etikete na jelovniku, već prilagođavanja ishrane stvarnim potrebama organizma tokom različitih životnih doba.