Zoološki vrt Palić obeležio Međunarodni dan foka

Juče je obeležen Međunarodni dan foka. Zašto su foke dobile svoj dan? Kako je skoro trećina vrsta ugrožena, ovaj dan se slavi da bi se skrenula veća pažnja na zaštitu i očuvanje foka. Lov na foke se i dalje praktikuje u nekim zemljama kao što su Kanada, SAD (Aljaska), Danska (Grenland), Island, Norveška, Finska i Švedska. Sada to više nije lov da bi se preživelo, već lov zbog tradicije, krzna i masti. Naš uticaj na klimatske promene je još jedan indirektni uticaj na foke. Mnoge vrste kao morževi zavise od ledenih santi, koje se sad tope, druge ostaju bez hrane jer i njihov plen izumire.

Foke su vodeni sisari, većinom morski, ali ima i slatkovodnih vrsta. Pokrivene su crnim, sivim ili braon krznom. Naseljavaju polarne oblasti. U vodi love pingvine, lignje, rakove, ribu i morske ptice. Veliki deo života provode u vodi, gde mogu čak i da spavaju (celim telom pod vodom samo sa njuškicama iznad), dok se na kopnu samo pare, rađaju mlade i sklanjaju se od neprijatelja poput ajkula. Foke spadaju u grupu vodenih sisara po imenu perajari. One su podeljene u 3 velike familije: prave foke, ušate foke i morževi. Prave foke su najveća porodica perajara. Karakteristike ovih foka su to da nemaju spoljašnje uho. Na kopnu se otežano kreću zato što ne mogu da okrenu svoje perajaste noge pa samo puze po tlu.

Mogu da rone prilično duboko zahvaljujući posebnom sistemu disanja. Da bi sačuvale svoje bubne opne, kod srednjeg uha imaju krvne sudove koji se naduju dok su pod vodom da bi održali ravnomeran pritisak i zaštitili bubnu opnu od pucanja.

Novozelandski morski lav pripada familiji ušatih foka. Shodno njegovom imenu ova porodica se odlikuje posedovanjem spoljašnjeg uha. Provode manje vremena u vodi od pravih foka pa se na kopnu vrlo često i odmaraju. Prilagođenost na život na kopnu su im peraja koja mogu da se okrenu ka prednjem delu tela, kada i više liče na noge, i koriste se za hodanje po tlu. Posledica toga je ograničena efikasnost plivanja zbog čega se ove vrste drže priobalnih delova. Morž je karakterističan po svojoj ogromnoj masi, dugim brkovima i impresivnim kljovama.

Za razliku od ostalih foka, morževi nemaju dlaku, već samo veoma debelu kožu. Koža ih čuva od zime, ali i tokom međusobnih borbi. Borbe se vode oko ženki i veoma su krvoločne. Krajem 19. veka morževi su dovedeni do ivice egzistencije prekomernim lovom.