Visoke letnje temperature ne predstavljaju rizik samo za ljude, već mogu ozbiljno ugroziti i zdravlje kućnih ljubimaca. Psi su naročito osetljivi na vrućinu jer njihov organizam ne reguliše telesnu temperaturu na isti način kao ljudski. Umesto znojenja po čitavom telu, psi se uglavnom rashlađuju dahtanjem i preko jastučića na šapama.
Zbog toga vlasnici tokom toplotnih talasa moraju posebno da obrate pažnju na vreme i uslove u kojima izvode ljubimce napolje. Neadekvatna šetnja po velikoj vrućini može dovesti do dehidracije, opekotina na šapama, iscrpljenosti, ali i potencijalno opasnog toplotnog udara.
1. Odaberite odgovarajući termin za šetnju
U najtoplijem delu dana šetnju sa psom najbolje je izbegavati. Period između 10 i 18 časova posebno je nepovoljan, jer su tada i temperatura vazduha i temperatura asfalta često veoma visoke. Mnogo sigurniji izbor su rano jutro i kasni večernji sati.
Osim što će tada temperatura biti prijatnija, i površine po kojima pas hoda biće znatno hladnije. Na taj način smanjuje se rizik od pregrevanja i povreda šapa.
2. Pre izlaska proverite koliko je vruć asfalt
Vlasnici mogu vrlo jednostavno da provere da li je podloga bezbedna za psa. Dovoljno je da dlan prislone na asfalt oko pet sekundi. Ukoliko je površina toliko vrela da je neprijatno zadržati ruku, postoji velika verovatnoća da će biti prevruća i za osetljive jastučiće na psećim šapama.
Kada je asfalt zagrejan, bolje je izabrati travu, zemljane staze ili druge prirodne površine. Time se mogu sprečiti bolne opekotine i oštećenja šapa.
3. Prilagodite dužinu i tempo šetnje
Tokom vrelih dana nije trenutak za duge šetnje, trčanje ili iscrpljujuće igre na otvorenom. Kratke i mirnije šetnje, uz češće pauze na mestima koja pružaju hlad, mnogo su bezbednija opcija.
Intenzivnije aktivnosti trebalo bi ostaviti za jutarnje ili večernje sate. Posebno treba biti oprezan sa starijim psima, psima sa viškom kilograma i rasama koje teže podnose visoke temperature.
4. Uvek imajte vodu pri ruci
Dehidracija može nastupiti prilično brzo kada su temperature visoke, zbog čega pas tokom šetnje mora imati pristup vodi. Pre izlaska iz kuće zato je dobro poneti flašicu vode i prenosivu posudu.
Vodu psu treba nuditi redovno tokom boravka napolju, naročito ako šetnja traje duže. Ipak, ne treba forsirati velike količine odjednom, već omogućiti ljubimcu da pije u manjim intervalima.
5. Zaštitite psa od direktnog sunca
Sunčevi zraci mogu predstavljati problem i za same pse. Životinje sa svetlom dlakom ili tankim krznom naročito su izložene riziku od opekotina, posebno na osetljivim delovima tela poput ušiju i njuške.
Tokom najtoplijeg dela dana treba birati hladovinu i što manje direktnog izlaganja suncu. Za određene pse postoje i specijalizovani proizvodi za zaštitu od UV zračenja, ali je važno koristiti samo preparate namenjene životinjama.
6. Naučite da prepoznate toplotni udar
Pojačano i otežano dahtanje, izrazito crvene desni, slabost, povraćanje i dezorijentisanost mogu ukazivati na ozbiljno pregrevanje organizma. Pojava ovih simptoma zahteva hitnu reakciju i što skoriji kontakt sa veterinarom.
Dok se pomoć ne obezbedi, psa treba skloniti sa sunca i premestiti u hladniji prostor. Telo se može postepeno rashlađivati vlažnim peškirom i ponuditi mu voda, ali bez naglog hlađenja ili korišćenja veoma hladne vode.
7. Psa nikada ne ostavljajte samog u automobilu
Automobil parkiran na suncu može za veoma kratko vreme postati izuzetno opasan za psa, čak i kada napolju nije ekstremno toplo. Pri temperaturi od oko 25 stepeni, unutrašnjost vozila može za manje od deset minuta dostići temperaturu od oko 50 stepeni.
Tokom toplotnog talasa situacija postaje još rizičnija, pa ni kratko „samo da nešto obavite“ ne predstavlja bezbednu opciju. Psa zato ne treba ostavljati u parkiranom automobilu ni sa otvorenim prozorima.
