Subotica obeležila godišnjicu „Oluje“: Sećanje na progon i stradanje Srba

U Subotici je obeležena 31. godišnjica stradanja i progona Srba tokom hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“ iz avgusta 1995. godine. Program je održan u Gradskoj kući, gde su građani mogli da pogledaju izložbu fotografija, dok je u Velikoj većnici organizovana tribina posvećena događajima iz leta 1995. godine.

Obeležavanje su organizovali Savez srpskih udruženja Severnobačkog okruga i Fondacija „Svetozar Miletić“. Program je, pored izložbe „Kultura pamćenja: Fotografije – zločinačka akcija ‘Oluja’“, obuhvatio i multimedijalni sadržaj kojim su predstavljene fotografije i prizori iz izbegličke kolone. Kao simbol stradanja, ispred Gradske kuće postavljen je crveni traktor sa kninskim registarskim oznakama „08–95″.

Na tribini je govorio istoričar Petar Đurđev, koji je „Oluju“ predstavio kroz istorijski kontekst, dokumenta i analizu događaja koji su prethodili avgustu 1995. godine. Kako je naveo, njegov cilj bio je da se oda poštovanje žrtvama i sagledaju okolnosti u kojima je došlo do masovnog progona srpskog stanovništva iz Hrvatske.

Predsednik Saveza srpskih udruženja Severnobačkog okruga Miroslav Karan podsetio je da se u Subotici godišnjica „Oluje“ obeležava već 14 godina. Prema njegovim rečima, posle početka akcije 4. avgusta 1995. godine, na područje Subotice stigao je veliki broj ljudi iz Krajine, a procene govore da je u gradu i okolini utočište pronašlo oko 10.000 izbeglica.

„Dok god postoji ijedan Srbin koji živi, radi i može da govori, postoji i obaveza da se ovo sećanje prenosi dalje“, rekao je Karan, ocenivši da je očuvanje sećanja važno i zbog budućih generacija.

U okviru ovogodišnjeg programa posebna pažnja posvećena je načinu na koji se istorijski događaji mogu približiti mlađoj publici. Ljubica Bertović iz Fondacije „Svetozar Miletić“ rekla je da je, uz fotografsku izložbu, pripremljen i multimedijalni program u kojem su uz pomoć veštačke inteligencije animirane fotografije iz izbegličke kolone. Materijal je prikazivan na zgradi Narodnog pozorišta i putem gradskih bilborda.

Na obeležavanju je govorio i gradonačelnik Subotice Stevan Bakić, koji je poručio da sećanje na žrtve „Oluje“ ne sme da bude prepušteno zaboravu.

Bakić je podsetio da su tokom avgusta 1995. godine stotine hiljada ljudi napustile svoje domove, dok su mnogi izgubili članove porodice i imovinu. Govoreći o posledicama akcije, naveo je podatke prema kojima je oko 250.000 Srba proterano, dok je veliki broj ljudi ubijen ili se i dalje vodi kao nestao.

„Imamo li pravo da ovo zaboravimo? Nemamo! Možemo li ovo da ispričamo svojoj deci? Moramo!“, poručio je Bakić.

On je ocenio da je obaveza sadašnjih generacija da čuvaju sećanje na stradanje ljudi koji su tokom „Oluje“ napustili svoje domove i izbegli u Srbiju i Republiku Srpsku. Posebno se osvrnuo na sudbinu onih koji su utočište pronašli u Srbiji, među kojima je bio i veliki broj ljudi koji su došli u Suboticu.

Gradonačelnik je u svom obraćanju govorio i o odgovornosti prema budućim generacijama, navodeći da sećanje na žrtve ne treba da bude samo deo godišnjih obeležavanja, već i način da se razumeju posledice ratnih događaja i progona civila.

„Svaki zaborav nas poništava i oduzima nam pravo na sutra“, rekao je Bakić, pozivajući mlađe generacije da pamte stradanja i prenose svedočanstva o njima.

Obeležavanje u Subotici završeno je porukama o značaju kulture sećanja i potrebi da se o događajima iz avgusta 1995. godine govori i u narednim generacijama. Organizatori su naveli da je cilj programa da se sačuva sećanje na ljude koji su stradali i prognani, ali i da se podseti na sudbine onih koji su nakon „Oluje“ novi život počeli u Srbiji, među njima i u Subotici.