Dok prolazite pored bivše Fabrike bicikla Partizan, verovatno ne slutite da iza tog naziva stoji jedna od najneobičnijih industrijskih priča međuratne Subotice, fabrika koja je u jednom trenutku pravila i hirurški nameštaj i sablje.
Gradski muzej Subotica ove meseca za „Predmet meseca“ odabrao je naizgled skroman dokument: poslovni dopis iz fabrike Mirka Rotmana, datiran 23. marta 1937. godine. Sam tekst je rutinski. Reč je o nekim finansijskim obavezama. Ali zaglavlje stranice je prava mala hronika jednog vremena.
Šta sve jedna fabrika može da pravi?
Na vrhu dopisa, između crteža fabričke zgrade i kratkih tekstova na srpskom i nemačkom jeziku, stoji lista koja baca novo svetlo na pomenutu fabriku.
„Svakovrsni gvozdeni, mesingani, niklovani, kromovani, savijeni čelični, kao i hirurški nameštaj i hirurški aparati. Sablje, mamuze, činovnički mačevi. Moderni i stil lusteri. Livnica gvožđa i metala. Popravak automobila i mašina.“
Hirurški aparati i mamuze. Lusteri i automobili. Sve pod jednim krovom.
Kustos-istoričar Akoš Kubičković iz Gradskog muzeja Subotica objašnjava da je fabriku osnovao Rotman.
„Fabriku je osnovao Mirko Rotman (1855–1929) kao livnicu gvožđa i fabriku opruga i metalnog nameštaja“, navodi kustos.
Firma je, kako stoji u dokumentu, utemeljena još 1888. godine dakle, imala je skoro pola veka istorije do trenutka kada je nastao ovaj dopis.
Selidba, bicikli i kraj
Rotman nije dočekao sve što će njegova fabrika postati. Nakon njegove smrti 1929., kako obljašnjava Kubičkov „pošto nije imao muškog naslednika posao je preuzeo zet Bela Gajger. Pod njegovim vođenjem firma se fizički premestila: do 1930. izgrađena je nova fabrika na Daničićevom putu, na uglu kod Palićkog puta“.
Kustos dalje obljašnjava da je: „fabrika uglavnom proizvodila metalni nameštaj od gvožđa i mesinga, koje je obrađivala u sopstvenoj livnici, a sirovine su nabavljali uglavnom iz inostranstva. Sa proizvodnjom bicikala firma kreće u drugoj polovini 30-ih godina 20. veka, sa delovima koji su uvoženi iz Nemačke“.
Ta ista Nemačka odvešće i vlasnika u smrt.
Nacistička deportacija i kraj jedne porodice
„Pošto su Bela Gajger i supruga deportovani 1944. u Nemačku, odakle se nisu vratili, a njihov sin nije uspeo u postupku za nasleđivanje, nova vlast je konfiskovala njihovu firmu“, dodao je kustos.
Fabrika koja je preživela Prvi svetski rat, Veliku depresiju i promenu države nije preživela Drugi svetski rat bar ne u rukama onih koji su je izgradili. Nacionalizacijom je pretvorena u državno preduzeće, a od 1949. Subotičani je znaju pod imenom „Partizan“ Fabrika bicikla Partizan, čije ime i danas nosi ta lokacija u kolektivnom pamćenju grada.
Dopis od jedne jedine stranice, pohranjen pod inventarskim brojem I-5800 u Istorijskom odeljenju Gradskog muzeja Subotica, sadrži u svom zaglavlju čitav jedan svet koji više ne postoji.
