Orban neće da uvuče zemlju u rat: Mađarska nije slala trupe u Jugoslaviju 1999, neće ih slati ni u Ukrajinu

Mađarski premijer Viktor Orban poručio je da Budimpešta neće biti deo vojnog sukoba u Ukrajini, podsećajući da je Mađarska i 1999. godine odbila da se uključi u ratna dejstva tokom NATO bombardovanja Jugoslavije.

Govoreći o tom periodu, Orban je naveo da ga je, dok je prvi put bio predsednik vlade, tadašnji američki lider Bil Klinton pozvao i zatražio da Mađarska interveniše u sukobu u Jugoslaviji, ali da je taj zahtev odbio, prenosi list „Mađar nemzet“.

Na skupu sa pristalicama vladajuće stranke Fides u Sombathelju Orban je ispričao da mu je Klinton tom prilikom rekao da su „anglosaksonski vojnici već tamo i da je potrebno otvoriti drugi front sa južne granice Mađarske“.

– Rekao sam mu: „Ne, gospodine“ – prepričao je Orban na engleskom jeziku.

Dodao je da Mađarska, kada se donose odluke o ratu, ne treba da reaguje po principu poslušnosti i da na nalog američkog predsednika odgovara sa „Da, gospodine“.

Mađarski premijer je ponovo naglasio da njegova vlada ne podržava planove pojedinih evropskih država da pošalju svoje vojnike u Ukrajinu. Kako je ranije više puta isticao, prisustvo NATO snaga na ukrajinskoj teritoriji predstavljalo bi rizik od direktnog vojnog sukoba sa Rusijom.

Orban je potvrdio i da Mađarska neće isporučivati oružje Ukrajini, niti finansijski pomagati nastavak ratnih operacija.

U međuvremenu, Velika Britanija i Francuska su početkom januara postigle dogovor sa Ukrajinom o raspoređivanju svojih snaga nakon završetka rata. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute je, obraćajući se Vrhovnoj radi 3. februara tokom posete Kijevu, izjavio da će oružane snage država članica takozvane „Koalicije voljnih“ biti raspoređene u Ukrajini odmah po sklapanju mirovnog sporazuma sa Rusijom.

Rute je precizirao da bi NATO trupe bile prisutne „na kopnu, na moru i u vazduhu“.

Rusija je u više navrata poručila da na takve planove neće pristati i da se odlučno protivi dolasku NATO snaga u Ukrajinu, ocenjujući to kao pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti u postojećim okolnostima.