Vrednost od 37 stepeni Celzijusa decenijama se smatra uobičajenom telesnom temperaturom, ali savremena istraživanja pokazuju da prosek može biti nešto niži. Istraživanje Univerziteta Stanford, objavljeno 2023. godine u časopisu JAMA Internal Medicine, pokazalo je da je prosečna telesna temperatura odraslih, merena u ustima, iznosila 36,64 stepena Celzijusa.
To ne znači da je temperatura od 37 stepeni nenormalna, već da ne postoji jedna vrednost koja jednako važi za sve ljude. Na telesnu temperaturu utiču godine, pol, telesna građa, doba dana i način merenja.
Kolika je normalna telesna temperatura kod odraslih?
Tradicionalna vrednost od 37 stepeni potiče iz istraživanja nemačkog lekara Karla Vunderliha iz 19. veka. On je, na osnovu velikog broja merenja, utvrdio prosečnu telesnu temperaturu koja je dugo prihvatana kao standard.
Međutim, istraživanje Univerziteta Stanford, koje je obuhvatilo više od 618.000 merenja telesne temperature odraslih pacijenata, pokazalo je nešto drugačije rezultate. Nakon izdvajanja merenja koja su mogla biti povezana sa bolestima i drugim faktorima, utvrđeno je da je prosečna temperatura merena u ustima bila 36,64 stepena.
Ovaj rezultat ukazuje na to da 37 stepeni nije univerzalna granica normalne telesne temperature i da se uobičajene vrednosti razlikuju od osobe do osobe.
Zašto je prosečna telesna temperatura danas niža?
Ranija istraživanja ukazala su na postepeno smanjenje prosečne telesne temperature tokom poslednjih 150 godina. Jedno od mogućih objašnjenja povezuje se sa promenama u životnim uslovima i zdravstvenoj zaštiti.
Bolji higijenski uslovi, manja učestalost hroničnih infekcija i dostupnija zdravstvena zaštita mogli bi da utiču na smanjenje upalnih procesa u organizmu, a time i na proizvodnju telesne toplote.
Ipak, naučnici naglašavaju da svi razlozi zbog kojih je došlo do ove promene još nisu potpuno razjašnjeni.
Od čega zavisi telesna temperatura?
Temperatura ljudskog tela nije potpuno ista tokom celog dana. Ujutru je obično niža, dok najviše vrednosti dostiže kasno poslepodne.
Na rezultat utiču i druge individualne karakteristike, ali i mesto na kojem se temperatura meri. Merenje ispod pazuha, u ustima ili u uhu ne mora pokazati identičnu vrednost.
Pregled 36 naučnih studija pokazao je da upravo mesto merenja značajno utiče na dobijeni rezultat. Zbog toga je važno uzeti u obzir i način na koji je temperatura izmerena, a ne samo broj koji se pojavi na toplomeru.
Kada povišena telesna temperatura treba da zabrine?
Kod odraslih se temperatura od 38 stepeni Celzijusa i više uglavnom smatra groznicom. Ipak, procena zavisi i od načina merenja, uobičajene temperature osobe i simptoma koji je prate.
Vrednost od 37 stepeni sama po sebi ne znači da osoba ima temperaturu, kao što ni 36,5 stepeni nije jedina normalna vrednost.
Zato je korisno poznavati sopstvene uobičajene vrednosti i pratiti eventualne promene. Posebnu pažnju treba obratiti kada se odstupanja javljaju zajedno sa drugim simptomima, jer celokupno zdravstveno stanje ima važnu ulogu u proceni.
