Dom bi trebalo da bude naše utočište, mesto na kojem zaboravljamo svakodnevne brige, odmaramo se i prikupljamo energiju za nove izazove. Ipak, dešava se da se upravo u sopstvenom stanu osećamo napeto, nervozno ili iscrpljeno, a da za to ne možemo da pronađemo pravi razlog. Ono što mnogi ne znaju jeste da se uzrok takvog osećaja ponekad krije u samom prostoru u kojem živimo.
Način na koji je nameštaj raspoređen, količina stvari koje nas okružuju, osvetljenje, pa čak i izgled zidova mogu da utiču na naše raspoloženje. Iako na prvi pogled deluju bezazleno, pojedini detalji u enterijeru mogu doprineti osećaju nelagodnosti i stresa.
Dobra vest je da za stvaranje prijatnijeg ambijenta nisu neophodni skupi radovi ili kompletno renoviranje. Ponekad je dovoljno promeniti nekoliko sitnica.
1. Oštre ivice i uglovi stvaraju osećaj napetosti
Možda nikada niste razmišljali o tome, ali oblik nameštaja može da utiče na način na koji doživljavate prostoriju.
Enterijeri u kojima dominiraju oštre linije, izraženi uglovi i stroge geometrijske forme mogu delovati manje prijatno od onih u kojima preovlađuju zaobljeni oblici.
Istraživanje objavljeno 2017. godine pokazalo je da se ljudi uglavnom osećaju opuštenije u prostorijama sa zakrivljenim linijama i mekšim formama. Jedno od mogućih objašnjenja jeste da oštri oblici mogu podsvesno da izazovu asocijacije na opasnost ili agresivnost.
Naravno, to ne znači da bi trebalo da se rešite svakog komada nameštaja sa uglovima.
Mnogo jednostavnije rešenje jeste unošenje nekoliko zaobljenih detalja koji će ublažiti stroge linije prostora. Okruglo ogledalo, lampa, dekorativna vaza ili saksija mogu doprineti skladnijem i prijatnijem izgledu sobe.
2. Nered opterećuje mozak više nego što mislite
Gomila odeće na stolici, papiri razbacani po stolu, police prepune sitnica i stvari koje nemaju svoje mesto možda deluju kao običan kućni nered. Međutim, njihov uticaj ne završava se samo na estetici.
Psihološkinja dr Šeri Burg Karter ukazala je na to da pretrpan prostor može doprineti osećaju anksioznosti, bespomoćnosti i mentalne preopterećenosti.
Problem je u tome što mozak neprestano obrađuje informacije koje dobija iz okruženja. Kada nas sa svih strana okružuju predmeti, boje i različiti nadražaji, pažnja se lakše rasipa.
To može biti posebno naporno posle dugog radnog dana, kada nam je odmor najpotrebniji.
Nered takođe može da oteža koncentraciju, smanji produktivnost i negativno utiče na kreativnost.
Zato nije loše povremeno preispitati šta nam je zaista potrebno, a šta samo zauzima prostor. Uređena soba ne mora da izgleda savršeno, ali bi trebalo da omogućava da se u njoj osećamo prijatno.
3. Prazni zidovi mogu da učine prostor hladnim i bezličnim
Minimalizam je već godinama popularan u uređenju enterijera, ali potpuno prazni zidovi i odsustvo ličnih detalja ne moraju svima da prijaju.
Fotografije, slike i drugi ukrasni predmeti nisu važni samo zbog lepšeg izgleda prostorije. Oni mogu da probude pozitivne emocije, podsete nas na drage ljude ili trenutke i učine da prostor zaista doživljavamo kao svoj.
Istraživanja ukazuju na to da posmatranje umetničkih dela može izazvati snažne emocionalne reakcije.
Jedno istraživanje Univerzitetskog koledža u Londonu pokazalo je da gledanje umetnosti može pokrenuti moždane reakcije slične onima koje se javljaju kada smo zaljubljeni.
Zbog toga stručnjaci savetuju da životni prostor obogatimo detaljima koji kod nas bude prijatna osećanja.
To ne mora biti skupocena umetnička slika. Ponekad će uramljena porodična fotografija, uspomena sa putovanja ili omiljeni crtež imati mnogo veći značaj.
Suština je da dom ne bude samo lepo uređen, već da u njemu prepoznajemo deo sopstvene ličnosti.
4. Nedostatak dnevne svetlosti utiče na raspoloženje
Nije slučajno što se mnogi osećaju bolje tokom sunčanih dana, dok tmurno vreme i mračne prostorije mogu doprineti osećaju bezvoljnosti.
Prirodna svetlost ima važnu ulogu u regulisanju našeg biološkog ritma i raspoloženja.
Izloženost dnevnoj svetlosti povezana je sa procesima u organizmu koji utiču na serotonin, neurotransmiter koji učestvuje u regulisanju raspoloženja.
Nedostatak prirodnog osvetljenja može doprineti poremećajima raspoloženja, a kod pojedinih ljudi povezuje se i sa sezonskom depresijom.
Studija objavljena 1996. godine u časopisu „Journal of Affective Disorders“ pokazala je da su se pacijenti sa depresijom koji su boravili u svetlijim bolničkim prostorijama brže oporavljali od onih koji su bili smešteni u mračnijim sobama.
Zbog toga stručnjaci preporučuju da tokom dana maksimalno iskoristimo prirodno osvetljenje.
Razmaknite teške zavese, birajte laganije materijale koji propuštaju svetlost i proverite da li veliki komadi nameštaja zaklanjaju prozore.
Čak i male promene mogu učiniti da prostorija izgleda vedrije, prostranije i prijatnije.
Za mirniji dom nisu potrebna velika ulaganja
Iako se stres najčešće povezuje sa poslom, finansijama ili međuljudskim odnosima, ne treba zanemariti ni okruženje u kojem provodimo veliki deo dana.
Prostor u kojem živimo ne mora biti savršeno uređen niti izgledati kao sa naslovne strane časopisa. Mnogo je važnije da odgovara našim potrebama i pruža osećaj sigurnosti i opuštenosti.
Uklanjanje suvišnih stvari, nekoliko pažljivo odabranih dekorativnih detalja, više prirodnog svetla i prijatniji oblici nameštaja mogu doprineti stvaranju ambijenta u kojem ćemo se osećati bolje.
Jer ponekad je dovoljno promeniti nešto u svom domu da bismo primetili promenu i u sopstvenom raspoloženju.
