Nemačka savezna obaveštajna služba BND odlučila je da nove kadrove potraži na mestu na kojem ih možda mnogi ne bi očekivali – među ljubiteljima video-igara. Predstavnici službe trebalo bi da se pojave na sajmu Gamescom 2026 u Kelnu, gde će pokušati da pronađu ljude sa veštinama koje bi mogle biti dragocene u savremenom obaveštajnom radu, posebno u oblasti sajber-bezbednosti.
Za BND gejmeri nisu samo ljubitelji igara, već potencijalni kandidati koji već poseduju neke od sposobnosti potrebnih za rad u sve složenijem digitalnom okruženju. Tehnološko znanje, brzo rešavanje problema, istrajnost i snalaženje u različitim ulogama samo su neke od osobina koje nemačka služba želi da iskoristi. Za zainteresovane je pripremljen i poseban izazov iz oblasti sajber-bezbednosti, dok će na sajmu biti predstavljena i igra „BND Legends“.
Gejmeri kao budući stručnjaci za sajber-ratovanje
Prema informacijama koje je objavio britanski „Telegraf“, BND će na Gamescomu pokušati da privuče novu generaciju stručnjaka za sajber-ratovanje. Kandidati koji se izdvoje biće pozvani da učestvuju u izazovu sastavljenom od pet koraka, tokom kojeg će se proveravati njihovo znanje i sposobnost snalaženja u zadacima povezanim sa sajber-bezbednošću i hakovanjem.
BND je za ovu priliku osmislio i sopstvenu video-igru „BND Legends“, koja će posetioci moći da isprobaju na štandu službe. Portparolka Julija Liner rekla je da između gejmera i profila zaposlenih koje BND traži postoji značajno preklapanje, posebno kada je reč o tehnološkoj pismenosti, rešavanju zadataka i istrajnosti. Ljudi koji budu angažovani kroz ovu kampanju mogli bi da postanu deo reformisanog BND-a.
BND dobija nova ovlašćenja
Potraga za novim stručnjacima dolazi u trenutku kada Nemačka planira veliko proširenje mogućnosti svoje obaveštajne službe. Vlada kancelara Fridriha Merca nedavno je odobrila paket reformi kojim bi BND trebalo da dobije šira ovlašćenja za delovanje u inostranstvu, uključujući mogućnost sprovođenja određenih oblika sabotaže i direktnog odgovora na sajber-napade.
Posebno se izdvaja takozvani „hack back“, odnosno mogućnost da nemačka strana uzvrati na sajber-napad. Berlin je poslednjih godina bio meta brojnih digitalnih napada za koje se sumnja da su povezani sa Rusijom. Među značajnijim slučajevima je incident iz 2024. godine, kada je Moskva presrela poverljivi razgovor visokih oficira nemačkog ratnog vazduhoplovstva o strategiji povezanoj sa ratom u Ukrajini. Rusija se istovremeno sumnjiči i za pokušaje sabotaže, planiranje napada na rukovodioce nemačkih odbrambenih kompanija i druge operacije na nemačkoj teritoriji.
Reforme izazvale političke polemike
Planirane promene nisu prošle bez kritika. Stranka Levica upozorila je da bi jačanje ovlašćenja obaveštajnih službi moglo otvoriti pitanje njihove kontrole, dok je poslanik Ulrih Toden ukazao na istorijsko iskustvo Nemačke i potrebu za čvrstim mehanizmima nadzora nad bezbednosnim institucijama.
Zabrinutost zbog reforme izrazila je i krajnje desničarska Alternativa za Nemačku, koja je posebno pomenula zaštitu privatnosti građana, uz ocenu da pojedini delovi predloga istovremeno nisu dovoljno ambiciozni. Planirane promene ipak predstavljaju značajan korak u redefinisanju rada nemačke obaveštajne službe, dok regrutacija na sajmu video-igara pokazuje koliko su tehnološke veštine postale važne za savremeni špijunski i bezbednosni rad.
