Ne ćutati kada neko traži pomoć: Jedan razgovor može promeniti nečiji život

Ponekad se iza povlačenja, ćutanja, nagle promene raspoloženja ili rečenice da „više nema smisla“ krije mnogo ozbiljnija borba nego što okolina može da pretpostavi. Upravo zato ovogodišnji Svetski dan prevencije samoubistva, koji se obeležava 10. septembra, nosi jednostavnu poruku: razgovor ne treba odlagati.

Tema ovogodišnjeg, kao i prethodne dve godine, jeste „Menjamo narativ o samoubistvu“, uz poziv „Započni razgovor“. Ideja je da se o samoubistvu ne ćuti i ne govori kroz stigmu, već da se problem prepozna, da se pruži podrška i da se čoveku koji prolazi kroz krizu pokaže da nije sam.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 700.000 ljudi godišnje u svetu izgubi život zbog samoubistva. Više od polovine tih smrti dogodi se pre 50. godine, dok je samoubistvo četvrti vodeći uzrok smrti među mladima od 15 do 29 godina. Najveći broj samoubistava beleži se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Ni Srbija nije pošteđena. Iako stopa samoubistava kod nas opada i sada je približna globalnom proseku od 8,5 na 100.000 stanovnika, brojke i dalje upozoravaju. Prošle godine u Srbiji su život izgubile 556 osobe, među njima 428 muškaraca i 128 žena.

Posebno zabrinjavaju podaci za sever zemlje. U Severnobačkom okrugu stopa samoubistava iznosila je 17,9 na 100.000 stanovnika, što ovaj kraj svrstava u područja sa visokim stopama. Tokom prošle godine u ovom okrugu samoubistvo je izvršilo 28 osoba, od kojih 19 muškaraca, odnosno 67,9 odsto.

Među njima je 21,4 odsto bilo mlađe od 50 godina, dok je najveći udeo, 28,6 odsto, zabeležen kod osoba starijih od 65 godina. Posebno je značajan podatak da je čak 64,3 odsto osoba koje su izvršile samoubistvo pripadalo radno aktivnom stanovništvu, uzrasta od 20 do 65 godina.

„Samoubilačko ponašanje je složeno, a faktori koji navode osobu da sebi oduzme život su brojni. Prisustvo mentalnih poremećaja, posebno depresije i poremećaja upotrebe alkohola, predstavljaju značajne faktore rizika za samoubistvo“, navodi prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine.

Na odluku da se život prekine mogu uticati i usamljenost, društvena nepovezanost, gubitak bliske osobe, osećaj zarobljenosti i bezizlaznosti, ali i iskustva nasilja, zlostavljanja, sukoba, katastrofa ili teških životnih gubitaka. Rizik je povećan i kod ljudi koji se suočavaju sa diskriminacijom i drugim oblicima društvene izolacije.

Važno je, međutim, prepoznati da upozorenje često postoji. Beznađe, povlačenje od porodice i prijatelja, izbegavanje društva, jaka uznemirenost, nekontrolisani bes, rizično ponašanje, prekomerno korišćenje alkohola ili droga, poremećaji spavanja i nagle promene raspoloženja mogu biti znaci da se osoba nalazi u ozbiljnoj krizi.

„Odvojite vreme da porazgovarate sa članovima porodice, prijateljem, kolegom ili čak strancem. To bi moglo da promeni tok njihovog života. Pazite na one koji se ne snalaze ili se bore i nemojte se plašiti da pitate osobu da li ima samoubilačke misli“, ističe dr Kosić Bibić.

Prema podacima navedenim u materijalu, čak 80 odsto ljudi koji su izvršili samoubistvo prethodno je bilo u kontaktu sa lekarom primarne zdravstvene zaštite, a skoro polovina njih bila je kod lekara u mesecu koji je prethodio smrti. To pokazuje koliko je važno da se znaci krize prepoznaju na vreme i da osoba dobije odgovarajuću pomoć.

Otvoren razgovor o samoubilačkim mislima, naglašava dr Kosić Bibić, ne povećava rizik. Naprotiv, pitanje, slušanje bez osuđivanja i pružanje podrške mogu otvoriti prostor za drugačiji izbor.

„Pitajte, saslušajte i pružite podršku. Pokazivanje empatije i potvrđivanje osećanja će smanjiti uznemirenost kod osobe, neće je pogoršati. Ohrabrite osobu da traži pomoć i dalju podršku“, poručuje dr Kosić Bibić.

Ovogodišnja poruka tako zato nije samo poziv institucijama da menjaju način na koji se govori o samoubistvu. Ona je upućena svima. Nekada je dovoljno primetiti da se neko promenio, sesti pored njega i pitati kako je. I ostati da se odgovor zaista čuje.

U okviru obeležavanja Svetskog dana prevencije samoubistva, 10. septembra u 20 časova građani mogu zapaliti sveću kraj prozora kao znak podrške prevenciji samoubistva, sećanja na one koji su izgubili život i podrške ljudima koji su preživeli pokušaj samoubistva.