Napad panike može da se javi iznenada: Kako prepoznati simptome i smiriti se?
Ubrzano lupanje srca, nedostatak vazduha, drhtanje i iznenadan osećaj straha mogu biti znaci napada panike. Ovakva epizoda može da se dogodi tokom stresne situacije, ali i bez očiglednog razloga, dok osoba obavlja svakodnevne aktivnosti ili se odmara. Iako simptomi mogu biti veoma intenzivni, postoje načini da se lakše prebrode i da se smanji verovatnoća njihovog ponavljanja.
Napad panike predstavlja iznenadan talas snažnog straha ili nelagodnosti koji prati niz fizičkih i psihičkih reakcija. Osoba može imati utisak da gubi kontrolu, da će se onesvestiti ili da joj je život ugrožen.
Kako prepoznati napad panike?
Simptomi se razlikuju od osobe do osobe, a najčešće uključuju ubrzan rad srca, znojenje, drhtavicu, vrtoglavicu, mučninu, trnjenje prstiju i osećaj nedostatka vazduha. Mogu se javiti i bol ili nelagodnost u grudima, kao i snažan strah od smrti ili gubitka kontrole.
Napad često dostigne najveći intenzitet u kratkom periodu, a zatim postepeno slabi. Ipak, nakon njega mogu ostati iscrpljenost, zabrinutost i strah od ponavljanja.
Važno je imati na umu da slične simptome mogu izazvati i druga zdravstvena stanja. Zato nove, neuobičajene ili posebno izražene tegobe ne treba automatski pripisivati panici.
**Šta uraditi kada počne napad panike?**
U trenutku snažnog straha može biti teško razmišljati smireno, ali nekoliko jednostavnih postupaka može pomoći da se ublaži intenzitet neprijatnih osećaja.
– Pronađite bezbedno mesto i, ako je moguće, sedite sa stopalima oslonjenim na pod.
– Pokušajte da usporite disanje. Udahnite nežno kroz nos, a zatim polako izdahnite, bez forsiranja dubokih udaha.
– Usmerite pažnju na okolinu. Nabrojte nekoliko predmeta koje vidite ili zvukove koje čujete.
– Podsetite sebe da osećaj straha može da oslabi i da ne morate da reagujete na svaki telesni simptom.
– Ako vam prija, pozovite osobu od poverenja koja može da vam pruži podršku.
Cilj nije da se simptomi zaustave po svaku cenu, već da se smanji dodatni strah koji može da ih pojača.
Kako smanjiti rizik od ponavljanja napada?
Ne postoji način koji garantuje da se napad panike neće ponoviti, ali određene navike i stručna podrška mogu da pomognu.
Redovan san, fizička aktivnost, vežbe opuštanja i smanjenje unosa kofeina mogu doprineti boljem upravljanju stresom. Ako osoba počne da izbegava mesta ili situacije u kojima je ranije doživela napad, strah može postati još izraženiji i ograničiti svakodnevni život.
Kognitivno-bihejvioralna terapija jedan je od dobro proučenih pristupa u lečenju ponavljanih napada panike. U zavisnosti od simptoma i procene stručnjaka, može se razmatrati i terapija lekovima. Lekove ne treba uzimati na svoju ruku.
Kada treba potražiti stručnu pomoć?
Ako se napadi ponavljaju, ometaju svakodnevne aktivnosti ili stvaraju stalan strah od nove epizode, važno je razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.
Posebnu pažnju zahtevaju jak ili nov bol u grudima, gubitak svesti, ozbiljne teškoće sa disanjem ili bol koji se širi u ruku, leđa ili vilicu. Takvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljno zdravstveno stanje i zahtevaju hitnu medicinsku procenu.
Napad panike može biti zastrašujuće iskustvo, ali uz odgovarajuću podršku, razumevanje simptoma i pravilan pristup moguće je smanjiti njegov uticaj na svakodnevni život.
