Zašto volimo miris kiše? Nauka objašnjava šta se krije iza ovog osećaja
Miris zemlje nakon prve kiše mnogima je posebno prijatan, naročito posle dugog perioda toplog i suvog vremena. Iza tog prepoznatljivog mirisa krije se kombinacija prirodnih hemijskih jedinjenja, biljnih ulja i materija koje proizvode mikroorganizmi u zemljištu. Naučnici su ovom karakterističnom mirisu dali naziv petrikor.
Iako se često govori o mirisu kiše, sama kišnica nema izražen miris. Ono što osećamo nastaje kada kišne kapi dođu u dodir sa tlom i oslobode različita jedinjenja koja se nalaze u zemlji i na njenoj površini.
Šta zapravo izaziva miris kiše?
Jedan od najvažnijih sastojaka ovog mirisa jeste geosmin, jedinjenje koje proizvode određene bakterije u zemljištu. Ovi mikroorganizmi učestvuju u razgradnji organske materije i kruženju hranljivih sastojaka u prirodi.
Ljudski nos izuzetno je osetljiv na geosmin, pa može da ga registruje čak i kada je prisutan u veoma malim koncentracijama. Kada kišne kapi udare u suvo tlo, sitne kapljice i čestice koje dospevaju u vazduh pomažu širenju mirisnih jedinjenja.
Važnu ulogu imaju i biljna ulja koja se tokom suvih perioda nakupljaju u zemljištu i na stenama. Kada padne kiša, njihov miris može da se oslobodi i pomeša sa mirisom geosmina.
Tokom pojedinih oluja, naročito kada ima munja, može se osetiti i miris ozona, koji ima oštriju, karakterističnu notu.
Zašto nam miris kiše prija?
Prijatan doživljaj mirisa kiše ne zavisi samo od hemijskih jedinjenja koja dospevaju u vazduh. Način na koji ljudi doživljavaju mirise povezan je i sa pamćenjem, emocijama i ranijim iskustvima.
Miris vlažne zemlje nekoga može da podseti na detinjstvo, boravak u prirodi, letnje pljuskove ili trenutke provedene sa porodicom. Takve asocijacije mogu da doprinesu tome da određeni miris doživljavamo kao prijatan i umirujući.
Na percepciju utiču i uslovi u okolini. Vlažnost vazduha i temperatura mogu da promene način na koji se mirisna jedinjenja šire i koliko ih lako osećamo.
Ipak, ne doživljavaju svi ljudi miris kiše na isti način. Ono što je jednoj osobi osvežavajuće i prijatno, drugoj može biti neupadljivo ili manje privlačno.
Šta znači naziv petrikor?
Naziv petrikor uveden je 1964. godine, kada su australijski naučnici Isabel Džoj Ber i Ričard Tomas opisali karakterističan miris koji se oslobađa iz suvog tla i stena u dodiru sa vodom.
Reč potiče od grčkih izraza koji se odnose na kamen i mitsku božansku tečnost. Njome se opisuje prepoznatljiva aroma koja se često javlja kada kiša padne nakon dužeg sušnog perioda.
Ovaj fenomen pokazuje koliko je čulo mirisa povezano sa prirodom i koliko složenih procesa stoji iza nečega što deluje sasvim obično.
Miris nakon kiše zato nije samo posledica vlažnog vremena. On nastaje kombinacijom mikroorganizama, biljnih jedinjenja i načina na koji se mirisne čestice oslobađaju u vazduh, dok lične uspomene i iskustva mogu dodatno da oblikuju naš doživljaj tog prepoznatljivog mirisa.
