Mislite da pomažete prijatelju: Stručnjaci tvrde da zapravo možete napraviti veću štetu

Kada nam se bliska osoba poveri zbog problema kroz koji prolazi, gotovo instinktivno pokušavamo da pronađemo rešenje. Nudimo savet, ili objašnjavamo šta bismo mi uradili na njenom mestu, verujući da na taj način pokazujemo podršku i brigu. Ipak, uprkos dobrim namerama, dešava se da osoba posle razgovora ne deluje utešeno, već još više obeshrabreno ili neshvaćeno.

Psiholozi tvrde da razlog za to nije nedostatak empatije, već način na koji ljudi najčešće pružaju podršku. Istraživanja pokazuju da osobama koje prolaze kroz težak period često nije potrebno trenutno rešenje, već osećaj da ih neko zaista sluša, razume i prihvata bez osuđivanja. Upravo tu mnogi, nesvesno, prave grešku.

Podrška nije isto što i rešavanje problema
Studija objavljena u časopisu „Psychological Science“ još 2009. godine analizirala je odnose među partnerima koji žive zajedno i način na koji pružaju međusobnu podršku. Rezultati su pokazali da sama činjenica da je podrška dostupna ima pozitivan efekat, ali da konkretni saveti i pomoć ne moraju nužno da donesu olakšanje osobi koja pati.

Istraživači su zaključili da podrška funkcioniše samo kada odgovara stvarnim potrebama osobe kojoj je namenjena i kada ona oseća da je druga strana zaista razume. Problem nastaje kada savet stigne prerano, pre nego što je osoba uspela da iskaže emocije i oseti da je saslušana.

Upravo zbog toga mnogi dobronamerni komentari mogu zvučati hladno ili pogrešno, iako to nije bila namera. Osobi koja prolazi kroz težak period često je važnije prisustvo i pažnja nego konkretan plan kako da reši problem.

Nepoželjni saveti mogu dodatno pogoršati stanje
Poseban problem predstavljaju saveti koje ljudi daju čak i kada ih niko nije tražio. Istraživanje iz 2015. godine objavljeno u listu „Journal of Social and Personal Relationships“ pokazalo je da ljudi u većini slučajeva veoma brzo nude rešenja, često i pre nego što osoba završi priču o onome što je muči.

Psiholozi objašnjavaju da se ovaj refleks posebno javlja među bliskim ljudima. Što nam je neko važniji, veća je potreba da odmah pokušamo da popravimo situaciju. Međutim, takav pristup može stvoriti osećaj inferiornosti kod osobe koja pati, kao da nije dovoljno sposobna da sama pronađe izlaz iz problema.

U nekim slučajevima nepoželjni saveti mogu dodatno pojačati stres, usamljenost ili osećaj neuspeha. Umesto podrške, osoba može steći utisak da joj se poručuje kako se ne nosi dovoljno dobro sa sopstvenim emocijama i situacijom.

Zašto ljudi imaju potrebu da dele savete?
Stručnjaci smatraju da davanje saveta često više umiruje onoga ko savet daje nego osobu koja pati. Kada gledamo nekoga do koga nam je stalo kako prolazi kroz težak period, osećaj nemoći može biti veoma neprijatan, pa pokušaj rešavanja problema postaje način da i sami smanjimo sopstvenu nelagodu.

Pored toga, mnogi precenjuju svoju sposobnost da procene šta je drugoj osobi zaista potrebno u datom trenutku. Ljudi često pretpostavljaju da znaju rešenje, a da prethodno nisu proverili da li sagovornik uopšte želi savet ili samo nekoga ko će ga saslušati.

Dodatni problem predstavlja i društveni obrazac prema kojem se ćutanje i samo prisustvo često doživljavaju kao pasivnost. U kulturama koje insistiraju na efikasnosti i rešavanju problema, mnogima je teško da prihvate da ponekad najveća pomoć nije u savetima, već u pažnji i razumevanju.

Šta najviše pomaže ljudima u teškim trenucima?
Psiholozi ističu da kvalitet podrške ne zavisi od toga da li nudimo savet, zagrljaj ili praktičnu pomoć, već od toga da li se osoba oseća viđeno i shvaćeno. Upravo taj osećaj povezanosti pokazao se kao najvažniji faktor emocionalne podrške.

Zbog toga stručnjaci preporučuju da se pre davanja saveta postavi jednostavno pitanje:

– Da li želiš da zajedno tražimo rešenje ili ti samo treba neko da te sasluša?

Na taj način osoba dobija prostor da sama odredi šta joj je u tom trenutku potrebno.

Iako saveti ponekad zaista mogu biti korisni, istraživanja pokazuju da je najdragocenija podrška često mnogo jednostavnija nego što mislimo – prisutnost, pažnja i spremnost da ostanemo uz nekoga čak i kada ne možemo odmah da rešimo njegov problem.