Miris pečenog praseta, vatra i dobro raspoloženje danas su ispunili Mišićevo, gde je održana druga „Prasićijada kod Mišića“. Ovogodišnja manifestacija okupila je znatno više učesnika i posetilaca nego prošle godine, a među gostima je bio i povratnik iz Australije, koji je posle četiri decenije ponovo došao u kraj iz kog potiče njegova porodica. Manifestaciju je posetio i pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević.
Organizatori iz Udruženja građana „Nasleđe i napredak“ zadovoljni su odzivom, posebno zato što je ovogodišnja manifestacija, kako kažu, sadržajnija i bogatija nego premijerno izdanje. Za takmičenje u pečenju prasadi prijavljeno je 25 ekipa.
„Prvenstveno, imamo mnogo više ljudi nego prošle godine. Imamo 25 ekipa koje su ovde pekle prasiće. Svako selo će dobiti neki svoj pečat po kome će postati poznato. U ovom trenutku sigurno ima više učesnika i ljudi na samoj manifestaciji nego što Mišićevo ima stanovnika“, rekla je Ilinka Todorović, predstavnica Udruženja građana „Nasleđe i napredak“ i organizatorka manifestacije.
Ideja organizatora nije samo takmičenje, već i oživljavanje sela i stvaranje događaja zbog kog će se ljudi vraćati iz godine u godinu. Mišićevo već ima svoju tradicionalnu manifestaciju povodom Vidovdana, seoske slave, ali su organizatori želeli da ponude još jedan sadržaj koji bi privukao goste iz okolnih mesta.
„Nasleđe i napredak kao udruženje maksimalno se trudi da oživi ovo mesto, odnosno da selo nastavi da živi. Mišićevo nije postojalo samo kao Prasićijada. Imamo i Vidovdan, koji je slava sela, ali smo pored Vidovdana želeli da napravimo još nešto što će ljudima biti zanimljivo i što će privući što više ljudi. Želimo da sledeće godine ljudi kažu: ‘Čekamo Prasićijadu, bilo je super’, i da broj ljudi raste iz godine u godinu“, istakla je Todorović.
Da je druga godina donela i konkretna poboljšanja u organizaciji, potvrdila je i Marina Margetić, predstavnica Udruženja građana „Nasleđe i napredak“.
„Ove godine smo napredovali u odnosu na prošlu godinu. Prošla godina je bila prva, pa su nam neke stvari promakle. Ove godine imamo više mesa za prodaju, što je najbitnije, više izložbi i više stvari da se pogledaju, kupe i vide. Generalno, program je bogatiji“, rekla je Margetić.
Za učesnike takmičenja, međutim, sva organizacija pada u drugi plan kada počne pečenje. Tada su najvažniji kvalitetno prase, dobra vatra, so i iskustvo, ali i ono što organizatori posebno ističu kao deo smisla čitave manifestacije: druženje.
Miroslav Vukajlović, učesnik takmičenja iz Mišićeva, kaže da recept za dobro pečenje nije naročito komplikovan.
„Za pobedničko prase prvo treba imati dobru volju da pečeš prase. Treba lepo, dobro prase, ni veliko ni malo. Nema tu nešto posebno. Vatra, prase, so i dobra volja. I dobro druženje i dobri ljudi“, rekao je Vukajlović.
Ovogodišnja „Prasićijada kod Mišića“ dobila je i međunarodni prizvuk. U Mišićevo je, posle 40 godina, stigao Toni Orvat iz Australije, rođen u Bajmoku. U Srbiju je došao da obiđe porodicu, a sasvim slučajno našao se i u ulozi člana žirija.
„Rođen sam u Bajmoku, ali sam bio veoma mali kada je moja porodica otišla u Australiju. Sada imam osećaj kao da se vraćam kući“, rekao je Orvat.
Na pitanje kako je završio u žiriju, kroz osmeh je ispričao da je sve počelo kao šala.
„Sve je počelo kao šala sinoć, zato što sam kuvar. Rekao sam da mogu da budem sudija i evo me sada ovde. Sada sam uplašen“, rekao je on, uz opasku da ga je najviše zabrinula količina hrane koju će morati da proba.
A član žirija trebalo je da oceni čak 35 prasadi. Za kuvara iz Australije, to je ozbiljan zadatak.
Kada je reč o tome šta dobro pečeno meso izdvaja od ostalih, Orvat nema dilemu.
„Sve je u začinima. So, biber, čili i takve stvari volim. Takođe, važna je tekstura, odnosno koliko je kožica hrskava. To je veoma važno“, objasnio je član žirija.
Iako je navikao na velika gastronomska okupljanja u Australiji, način na koji se prase peče u Mišićevu za njega je potpuno drugačije iskustvo.
„U Australiji nikada ne bismo radili nešto ovakvo. Sva ova vatra, to nije moguće. Ja u Australiji jednom godišnje organizujem jedan događaj. Imamo šatore, štandove, više od 140 njih, četiri bine sa bendovima i sve je veoma veliko. Zato mi je ovo veoma zanimljivo“, rekao je Orvat.
Druga „Prasićijada kod Mišića“ tako je, osim takmičenja u pečenju prasadi, pokazala i šta jedno malo selo može da uradi kada okupi ljude oko ideje da se mesto ne prepusti zaboravu. Organizatori već razmišljaju o narednoj godini, sa željom da manifestacija postane tradicija i da se broj učesnika i gostiju nastavi povećavati.
„Pozivamo sve da dođu sledeće i narednih godina, da svi zajedno uživamo i da ovo postane tradicija“, poručili su organizatori.
