Na udaljenoj strani Meseca naučnici su otkrili neobičnu stensku formaciju koja bi mogla da pruži nove dokaze o postojanju drevnog magnetnog polja Meseca. Istraživanje je zasnovano na podacima nekoliko lunarnih misija, a pronađena struktura formirala se pre oko 4,2 milijarde godina.
Stenska masa nalazi se duboko ispod površine i znatno je gušća i jače magnetizovana od okolnog materijala. Prema studiji objavljenoj u časopisu Science Advances, najverovatnije je reč o drevnom vulkanskom kompleksu koji je nastao kada je magma iz unutrašnjosti Meseca prodrla kroz njegove slojeve i očvrsnula.
Šta je otkriveno ispod površine Meseca?
Neobična struktura široka je oko 60 kilometara i proteže se približno devet kilometara u dubinu. Njene karakteristike ukazuju na to da je u vreme njenog nastanka Mesec imao magnetno polje.
Istraživači procenjuju da je njegovo polje tada moglo da bude između jedne petine i jedne trećine jačine današnjeg Zemljinog magnetnog polja. To je važno jer se pitanje postojanja drevnog lunarnog magnetnog polja već decenijama nalazi među otvorenim pitanjima planetarne nauke.
Kako je nastalo magnetno polje Meseca?
Na Zemlji magnetno polje nastaje zahvaljujući kretanju materijala u spoljašnjem jezgru. Taj proces poznat je kao dinamo i stvara magnetosferu koja planetu štiti od Sunčevog vetra i dela kosmičkog zračenja.
Smatra se da je i Mesec u dalekoj prošlosti mogao da ima sličan sistem. Njegovo magnetno polje vremenom je oslabilo kako se unutrašnjost satelita hladila, ali naučnici još pokušavaju da utvrde koliko je dugo lunarni dinamo bio aktivan i na koji način je funkcionisao.
Rasprava o tome traje još od 1970-ih, kada su misije „Apolo“ donele uzorke lunarnih stena koji su pokazali tragove nekadašnje magnetizacije.
Podaci nisu dobijeni samo iz lunarnih stena
Nova studija razlikuje se od ranijih istraživanja jer se ne oslanja samo na uzorke donete sa Meseca. Naučnici su analizirali podatke prikupljene iz orbite i kombinovali gravitaciona i magnetna merenja.
U istraživanju su korišćeni podaci NASA sondi Lunar Prospector i GRAIL, kao i japanske misije Kaguja. Gravitaciona merenja omogućila su istraživačima da procene gustinu podzemne strukture, dok su magnetni podaci pokazali koliko je ona magnetizovana.
Zašto je otkriće važno za proučavanje Meseca?
Jedan od problema sa ranijim istraživanjima bio je taj što su rezultati analiza lunarnih stena bili međusobno različiti. Neki uzorci ukazivali su na snažno drevno magnetno polje, dok drugi nisu pokazivali takav signal.
Podaci prikupljeni iz orbite mogli bi da ponude drugačiji način proučavanja ovog fenomena. Ipak, naučnici i dalje nemaju odgovor na sva pitanja.
Velika pitanja još čekaju odgovor
Nije poznato koliko dugo je lunarni dinamo bio aktivan niti kako je relativno malo jezgro Meseca moglo da proizvede magnetno polje takve snage.
Postoji više hipoteza. Ranija istraživanja ukazivala su na mogućnost da su veliki udari asteroida privremeno pojačavali postojeće magnetno polje, dok je druga mogućnost da je topljenje stena bogatih titanijumom moglo da dovede do njegovog povremenog jačanja.
Nova saznanja zato ne zatvaraju raspravu, već otvaraju mogućnost za detaljnije proučavanje načina na koji je Mesec u svojoj ranoj istoriji mogao da stvori i održava magnetno polje.
Šta drevno magnetno polje Meseca može da otkrije?
Proučavanje lunarnog dinama moglo bi da bude značajno i za razumevanje drugih stenovitih ili ledenih nebeskih tela. Ako je relativno malo telo poput Meseca moglo da održava magnetno polje određeno vreme, njegovo proučavanje može pomoći naučnicima da bolje razumeju minimalne uslove potrebne za nastanak takvog polja.
Zbog toga nova struktura na udaljenoj strani Meseca nije važna samo za istoriju našeg prirodnog satelita. Ona bi mogla da doprinese širem razumevanju toga kako se magnetna polja formiraju i razvijaju u Sunčevom sistemu.
