Visoke temperature tokom leta ne predstavljaju izazov samo za vozače već i za same automobile. Mnogi primete da vozilo tokom najtoplijih dana sporije reaguje na gas i slabije ubrzava, što često izaziva zabrinutost. Ipak, stručnjaci objašnjavaju da takve promene uglavnom nisu znak kvara, već prirodna posledica vremenskih uslova.
Kada je temperatura viša od 30 stepeni, motor radi u drugačijim uslovima nego tokom hladnijih dana. Iako moderni automobili poseduju napredne sisteme koji prilagođavaju rad motora, određeni gubitak performansi gotovo je neizbežan. Razlog za to krije se u načinu na koji funkcioniše proces sagorevanja u motoru.
Vrućina utiče na rad motora
Motor sa unutrašnjim sagorevanjem za efikasan rad zahteva precizno usklađen odnos goriva i vazduha. Upravo zbog toga kvalitet vazduha koji ulazi u motor ima veliki uticaj na njegove performanse.
Tokom letnjih vrućina vazduh postaje ređi nego u hladnijim periodima godine. To znači da u istoj količini vazduha ima manje kiseonika, koji je ključan za proces sagorevanja.
Zbog manjeg sadržaja kiseonika motor ne može da ostvari maksimalnu efikasnost, pa vozači mogu primetiti da automobil sporije reaguje pri ubrzanju.
Manjak kiseonika smanjuje snagu
Kada u cilindre dospe manja količina kiseonika, proces sagorevanja ne odvija se u idealnim uslovima. Kao posledica toga motor proizvodi nešto manje energije nego što bi mogao pri nižim temperaturama.
Ovaj efekat posebno dolazi do izražaja tokom dugotrajnih toplotnih talasa, kada su spoljne temperature veoma visoke tokom većeg dela dana.
Iako razlika nije drastična, kod pojedinih automobila vozači mogu jasno da osete da vozilo nema istu snagu kao tokom prolećnih ili jesenjih dana.
Uloga elektronike u prilagođavanju rada
Savremeni automobili opremljeni su elektronskom upravljačkom jedinicom motora, poznatom kao ECU. Njen zadatak je da konstantno prati uslove rada i prilagođava količinu goriva koja se ubrizgava u motor.
Na taj način sistem pokušava da održi što efikasnije sagorevanje i stabilan rad motora bez obzira na spoljne uslove.
Međutim, čak ni najnaprednija elektronika ne može da nadoknadi nedostatak kiseonika u vazduhu kada su temperature ekstremno visoke, pa određeni pad performansi ostaje neizbežan.
Klima-uređaj dodatno opterećuje motor
Tokom leta većina vozača ne može da zamisli vožnju bez uključenog klima-uređaja. Ipak, njegovo korišćenje ima direktan uticaj na rad motora.
Kompresor klime koristi deo snage motora kako bi rashladio unutrašnjost vozila. Zbog toga deo energije koja bi bila iskorišćena za ubrzanje odlazi na rad sistema za hlađenje.
Ovaj efekat najviše se primećuje kod automobila sa manjim motorima i manjom ukupnom snagom, gde razlika u performansama može biti izraženija.
Kada nema razloga za brigu?
Stručnjaci naglašavaju da je blagi pad performansi tokom vrelih letnjih dana potpuno očekivana pojava. U većini slučajeva nema razloga za sumnju da je reč o tehničkom kvaru ili ozbiljnijem problemu.
Ako automobil radi normalno, ne pali upozoravajuće lampice i ne pokazuje druge simptome kvara, sporije ubrzanje tokom velikih vrućina smatra se uobičajenim.
Zbog toga vozači ne bi trebalo odmah da se zabrinu ukoliko primete da vozilo tokom toplotnog talasa nema istu energiju kao kada su temperature znatno niže.
