Lajmska bolest: prvi znaci, prevencija i šta uraditi nakon ujeda krpelja

Krpelji su paraziti koji se hrane krvlju različitih vrsta, uključujući i čoveka. Sam ubod krpelja obično nije opasan, ali problem nastaje ukoliko je krpelj zaražen nekim mikroorganizmom. Tada on može delovati kao vektor, odnosno prenosilac zaraznih bolesti. Ako krpelj nosi viruse ili bakterije, postoji mogućnost da ih tokom hranjenja na koži prenese u krvotok čoveka.

– Lajmska bolest ima inkubacioni period od oko 3 do 32 dana, nakon čega se na mestu uboda krpelja javlja karakteristično crvenilo. Pored toga, mogu se pojaviti i simptomi poput glavobolje, povišene telesne temperature i malaksalosti. Promena na koži često podseća na „bivolje oko“ – u centru je crvena, zatim ima još jedan crveni prsten koji se postepeno širi. Ova promena može dostići velike dimenzije, čak i do pola metra ili više na leđima odrasle osobe. U takvim slučajevima neophodno je odmah potražiti lekarsku pomoć, jer to je prvi stadijum lajmske bolesti – rekao je dr. Nebojša Bohucki, epidemiolog.

Lajmska bolest je u prvom stadijumu izlečiva u 100 odsto slučajeva,uz primenu odgovarajućih antibiotika. Problem nastaje ukoliko se ne obratimo lekaru za pomoć, ako je promena bila relativno mala, ili smo se lečili „na svoju ruku”, jer ova prva promena uvek nestaje, to je karakteristika same bolesti. Problem se javlja posle nekoliko meseci, kada nastupi drugi stepen lajmske bolesti.

– Tada govorimo o oštećenju nerava, pre svega o paralizi nerava, potom može da bude zahvaćeno i srce, kao i niz zglobova, u prvom redu veliki zglobovi. Onda postaje problem u dijagnostici, jer kolege lekari misle na druge bolesti, a ne na drugi stadijum lajmske bolesti. Upravo kako bi preverinali drugi stadijum, kada uočimo krpelja na svojoj koži, treba da posmatramo mesto ujeda, i ako primetimo nešto sumnjivo, treba da se javimo lekaru.

Iako lajmska bolest više nije obavezna za prijavljivanje nadležnim institucijama, raniji podaci pokazuju da se u Vojvodini svake godine registruje oko 200 slučajeva ove bolesti koju prenose krpelji.

Krpelji prenose još jednu infekciju, krpeljski encefalitis. Iako za sada nije potvrđen u našoj zemlji, slučajevi su registrovani u susednim područjima — u zapadnim delovima Mađarske i Hrvatske, što dodatno ukazuje na potrebu za oprezom i preventivnim merama.

S dolaskom toplijeg vremena, već od aprila pa sve do kasne jeseni, krpelji su veoma aktivni. Lekari savetuju da prilikom boravka u prirodi nosimo odeću dugih rukava i nogavica, po mogućnosti svetlih boja, jer se na takvoj podlozi najlakše uočavaju. Preporučuje se i upotreba hemijskih repelenata koji se nanose na kožu, odeću ili obuću, kako bi odbijali krpelje. Nakon boravka u prirodi, samopregled predstavlja jedan od najvažnijih koraka u prevenciji.