Fizički i mentalni simptomi anksioznosti: Pet najčešćih uzroka

Anksioznost pogađa većinu ljudi i to je prirodan odgovor tela na stres.

Anksioznost svakog od nas pogađa na drugačiji način. Ovaj kompleksan osećaj se javlja kao reakcija na stres i ne može da se izjednači sa stresom. Stres prolazi nakon što situacija koja izaziova stres prestane da se događa tj. kada se uklone stresori

Anksioznost tj. osećanja straha, strepnje i zebnje ostaju i kada više ne postoji razlog koji bismo mogli da detektujemo. Ako anksioznost traje 6 meseci i duže govorimo o anksioznom poremećaju.

Obično je anksioznost osećaj koji dolazi i prolazi i možemo je osećati u različitim situacijama (prvi dan na novom poslu, selidba, susret sa nekim do koga nam je stalo. ispit, sastank…) Ipak, u oovim situacijama aknsioznost koliko god da je neprijatna ne ometa naš normalan život. U slučaju anksioznog poremećaja anksioznost je prisutna stalno i ograničava nas u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Simptomi anksioznosti

Sada ćemo navesti simptome anksioznosti ali za postavljanje bilo kakve dijagnoze najbolje je da se konsultujete sa lekarom i stručnjakom.

Simptomi anksioznosti takođe zavise od osobe do osobe i za nekoga to mogu biti leptirići u stomaku a za nekoga ubrzani otkucaji strca. Možemo osetiti i kao da nismo u telu – kao da je prekinuta veza između našeg uma i tela. Generalno je prisutan osećaj straha i osećaj brige, a u određenim okolnostima može doći i do napada panike.

Fizički i mentalni simptomi anksioznosti:

-negativne misli i uverenja koja nam je teško da kontrolišemo;

-nemir;

-strahovi;

-ruminacija;

-osećaj da svet oko nas ubrzava ili usporava;

-problem sa koncentracijom;

-problem sa spavanjem;

-depersonalizacija – osećaj odsečenosti od svog tela i uma;

-derealizacija – osećaj odsečenosti od sveta oko sebe;

-umor;

-iritabilnost;

-neobjašnjivi bolovi i fizičke tegobe;

-vrtoglavice;

-lupanje srca;

-bolovi i tenzija u mišićima;

-prekomerno znojenje;

-suva usta;

-glavobolje.

Uzroci anksioznosti

Stručnjaci se slažu da anksioznosti može da doprinese čitav niz faktora i njihova kombinacija:

-stres;

-medicinska stanja kao što su dijabetes i depresija;

-zloupotreba droge i alkohola;

-traumatski događaj;

-zanimanja sa visokim nivoima stresa (lekari, hirurzi, piloti…).

Takođe stručnjaci veruju da se osećaj anksioznosti aktivira u delu mozga koji je odgovoran za strah kao i skladištenje memorije za emocije i sećanja povezana sa strahom.