Zbog čega se javlja jutarnja anksioznost? Tri efikasna načina za borbu protiv osećaja teskobe

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email
Zbog čega se javlja jutarnja anksioznost? Tri efikasna načina za borbu protiv osećaja teskobe

Prirodno je osećati jutarnju anksioznost s vremena na vreme. Poslovne obaveze, intervju za novi posao, obaveze u školi ili zakazan stomatološki pregled mogu biti razlog za povremenu jutarnje anksioznosti. Međutim, neki ljudi je osećaju češće, i naizgled, bez jasnog uzroka.

Bez obzira da li imate posla sa opštim anksioznim poremećajem ili se samo osećate malo iscrpljeno, stručnjaci procenjuju zbog čega možete biti „na ivici“.

Najčešći simptomi jutarnje anksioznosti su:

-nemir, osećaj da ste „na ivici“;

-razdražljivost;

-umor;

-znaci napada panike kao što su stezanje u grudima, napeti mišići, brži otkucaji srca od normalnog ili otežano disanje;

-poteškoće sa koncentracijom;

-osećaj praznine;

-poteškoće u kontroli brige ili nervoze.

Nivo kortizola je najviši ujutro

Ne osećaju se svi uznemireno kada se ujutro probude, ali nije neuobičajeno ukoliko se vi možda tako osećate.

– Po mom iskustvu, anksioznost obično bude veća ujutru. Deo osećaja anksioznosti može se pripisati kortizolu, hormonu koji je viši kada se ujutro probudite – kaže dr Aleks Dimitriu sa klinike Menlo Park Psychiatry & Sleep Medicine u Kaliforniji.

Vaše navike spavanja takođe imaju uticaj

Doktor Dimitriu objašnjava da reakcija na stres „bori se ili beži“ prestaje noću dok spavate, ali se možda neće smanjiti kod ljudi sa većim nivoom anksioznosti.

– Ovo može sugerisati da postoji nakupljeni stres koji je aktivan i tokom noći – ističe on.

Stalni stres može da dovede do osećaja panike kada vam se alarm oglasi, naročito početkom nedelje.

– Jutra, posebno ponedeljak ujutru, iz istog razloga se smatraju posebno kritičnim periodom za srčane udare – upozorava dr Dimitriu.

Tehnike disanja i fizička aktivnost olakšavaju simptome

Ipak, sebi možete pomoći na nekoliko načina i olakšati jutarnji osećaj teskobe.

Fizička aktivnost – Čak i ako je to samo jutarnja šetnja, može poboljšati vaše raspoloženje, ublažiti simptome anksioznosti, poboljšati sposobnost vašeg tela da se nosi sa stresom i pomoći vam da se opustite. Izdvojte vreme za sebe najmanje pet dana u nedelji, 30 do 45 minuta dnevno.

Duboko disanje i meditacija – Odmah nakon buđenja ove vežbe mogu vam pomoći da prebacite pažnju sa negativnih i anksioznih misli na svoje telo i da ga napunite energijom.

Nemojte se boriti protiv misli, ograničite im trajanje – Ako ste novi u ovim tehnikama samopomoći i smatrate da je upravljanje jutarnjom anksioznošću mnogo teže nego što ste mislili, pokušajte da podesite tajmer za brigu. Dajte sebi vremensko ograničenje od 10 minuta da doživite ta negativna osećanja. Kada se tajmer isključi, pređite na svoje strategije samopomoći. Iako ne možete očekivati da ćete jednostavno „isključiti“ svoju anksioznost, ovaj pristup vam omogućava da priznate svoju zabrinutost i pomaže vam da odredite trenutak kada možete da pređete na brigu o sebi.

Tagovi:

Pročitajte još:

Preporuka za vas