Zašto svi mislimo da imamo ADHD – i šta kaže stručnjak

Ekspanzija društvenih mreža dovela je do konstantnog priliva novih sadržaja. Gde god da se okrenemo čeka nas notifikacija, lajk ili neka nova vest. Naš dopaminski sistem je preplavljen jer stalno očekujemo da se nešto desi, hranimo se informacijama koje neprestano dolaze sa svih strana.

Ovome ne pomaže ni način na koji su aplikacije poput TikTok-a i Instagram-a osmišljene – sadržaji se brzinom svetlosti smenjuju sa idejom da nam zadrže pažnju, koja se postepeno sve više smanjuje. Naš um pokušava da se sa tim nosi i da se adaptira na novu situaciju. Kao optimalna dužina TikTok snimka spominje se raspon od 20-30 sekundi sa savetima poput “keep it snappy, avoid fluff for maximum engagement2, “don’t drag it out”.

Po nekim istraživanjima, prosečan opseg kratkoročne pažnje smanjen je sa 12 sekundi 2000. godine na 8 sekundi 2020. godine – verovatno kako bi se prilagodio količini informacija i multitaskingu sa kojim se suočavamo. Kao odgovor na ovakvu situaciju, sve više odraslih ljudi je ubeđeno da imaju ADHD (“attention deficit/hyperactivity disorder”) bar u nekom obliku.

U razgovoru sa stručnjakom demistifikujemo ovakve predstave.

Da li zaista toliko ljudi ima ADHD?

Na osnovu prethodno rečenog, logično je da u poslednjih nekoliko godina postoji veliki fokus na problemima koji su na neki način povezani sa načinom na koji funkcionišemo. Trendovi “self-improvement-a” preuzimaju naše algoritme u pokušaju da držimo tempo sa povećanim zahtevima, ali za mnoge ljude ovo je samo delimično delotvorno.

Kada gledamo unazad čak i dve decenije, konsenzus stručne javnosti je bio da se ADHD skoro nikada ne pojavljuje u odraslom dobu. Međutim, danas je adultni ADHD najaktuelnija dijagnoza.

Šta se promenilo?

Na društvenim mrežama sve su popularniji videi koji pokazuju liste simptoma ADHD-a u kojima se ljudi često prepoznaju. Postoji trend samodijagnostikovanja – mnogi se pronađu u izlistenim simptomima i povežu sa primerima sa socijalnih mreža.

Kako zaista znati da li imamo ADHD?

Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću je neurorazvojni poremećaj tokom kog se mozak razvije drugačije od uobičajenog, pre svega povezan sa poremećajem metabolizma dopamina. Najčešće je povezan sa poremećajima egzekutivne funkcije – što uključuje planiranje, organizaciju zadataka i radnu memoriju – ali i sa simptomima unutrašnjeg nemira, stalno uključenog motora i nemogućnosti da se ostane na istom zadatku.

ADHD ekspanzija – šta kažu stručnjaci

Dr Ivan Ristić, koji radi u Kabinetu za ADHD Instituta za mentalno zdravlje, navodi da mnogo ljudi dolazi sa predubeđenjem da ima dijagnozu, ali da veliki procenat njih ne ispunjava kriterijume za poremećaj:

„Smatram da je značajno da psihijatar, uglavnom u saradnji sa psihologom koji obavlja dalja testiranja, donese dijagnozu “adult”-nog ADHD-a. Jedna od ključnih razlika između simptoma ADHD-a i pojava kod ljudi koji nemaju poremećaj je funkcionalna poremećenost koja proizlazi iz ovih simptoma – to je jedna od ključnih stvari koja se uzima u obzir pri dijagnostici. Pored toga, često se mogu primetiti značajne razlike prilikom psihološkog i neuropsihološkog ispitivanja koje mogu upućivati na ADHD.“

Takođe, naglašava da ljudima često bude lakše da sebi pripisuju poremećaj koji je prihvaćen u modernim vremenima, a da se u stvarnosti radi o drugoj problematici:

„Jedan od zadataka koje imamo u Kabinetu za ADHD jeste da pomognemo ljudima koji sve svoje probleme stavljaju u koš ADHD-a, a zapravo boluju od nekog drugog poremećaja ili su jednostavno pod prevelikom količinom stresa ili nesposobni da se prilagode veoma zahtevnoj sredini.“

Dr Ristić navodi i razlike u pravilnom dijagnostikovanju poremećaja između polova. Problem je naročito očigledan kod žena – njima se ADHD dijagnostikuje otprilike pet godina kasnije nego muškarcima, iako se simptomi pojavljuju približno istovremeno kod oba pola. Kao posledica, žene češće dolaze u stanja već komplikovana dugogodišnjom problematikom i pokazuju znake depresije, anksioznosti i probleme u funkcionisanju. Ovo se objašnjava time što se kod muškaraca simptomi češće ispoljavaju kroz hiperaktivnost ili impulsivnost, što je vidljivo okruženju, dok su simptomi kod žena uglavnom povezani sa problemima sa pažnjom i manje smetaju drugima.

Zaključak

Postoje distinkcije između onoga što ADHD jeste i onoga što nije, ali veliki problem je što našu, sve više oštećenu pažnju, klasifikujemo kao medicinsku dijagnozu. Iako su nam društvene mreže donele mnogo toga korisnog, možda je vreme da se zaista obratimo stručnjacima kada posumnjamo na problem, a ne virusnim “content” kreatorima.