Zašto pčele bodu samo jednom?

Ako se matici nešto desi i ona ne preživi, pčele radilice stvaraju novu. Odaberu mladu larvu i hrane je posebnom hranom kako bi izrasla u novu „maticu“.

Ubola vas je pčela?

Nije baš prijatan osećaj. Boli i svrbi, a to se dešava zato što pčela svojim ubodom ispušta malo otrova. Ovaj otrov sadrži proteine koji izazivaju bol i mogu uticati na imuni sistem i ćelije kože. Ali to nije ništa u poređenju sa onim kroz šta pčela mora da prođe. Bićeš dobro posle nekoliko sati, ali pčele neće biti te sreće. Pčele obično ne bodu ljude osim ako se ne osećaju ugroženo ili ako ih slučajno ne zgazite. Problem je u tome što kada vas jednom ubode, ne može da vam izvuče žalac iz kože.

Taj ubod nije samo odbrambeni mehanizam, on sadrži i delove pčelinjeg digestivnog trakta, nerve i mišiće koji su, nažalost, neophodni za normalno funkcionisanje pčele.

Dakle, nakon što je sve izgubila, ona ne može da preživi. Pčele imaju 5 očiju, dva para krila i 6 nogu. Imaju odlične instinkte preživljavanja i postoje jako dugo, 130 miliona godina ili više…

Većina pčela u košnici su radilice, a ‘glavna’ je matica. Ona polaže oko 2000 jaja dnevno. Prosečna košnica sadrži 50.000 pčela, a one nestaju nakon samo jednog uboda. Može se činiti da pčele samo besciljno lete okolo ili koriste svoju viziju da odluče kuda da idu. Međutim, ovi insekti su prilično organizovani i oslanjaju se na super složen transportni sistem.

To je u osnovi niz ‘puteva insekata’ kojima pčele obično idu kroz ljudske gradove ili sela. Ovi putevi povezuju sva postojeća područja divljih životinja. Bumbar potiče iz pčelinje porodice. Ima ovalno telo prekriveno gustom dlakom i mozak veličine makovog zrna. Naučnici su uradili eksperiment u kojem su ih obučili da igraju ‘bumbarski fudbal’.

Čak su naučili kako da postignu gol u zamenu za slatkiše. Ove iste pčele imaju još jednu neverovatnu sposobnost. Koriste svoje ‘smrdljive otiske’ da razlikuju mirise stranaca i svojih srodnika pčela… Čak mogu prepoznati i svoj miris. A tu je i matica. Jedinstvena je u svojoj koloniji i njen glavni zadatak je polaganje jaja.

Ljudi često pretpostavljaju da je ‘matica’ tu da svim ostalim pčelama kaže šta tačno da rade – ali to nije baš tako. Ima određeni uticaj, ali i bez njega košnica zaista dobro funkcioniše.

Svaka pčela ima posao i poznaje svoje svakodnevne funkcije i zadatke zahvaljujući svojim instinktima i hemijskim signalima koje oseća i koristi.

Ovi hemijski signali su njihov način komunikacije – oni pomeraju svoja tela pod određenim uglovima na određeno vreme i tako šalju poruke jedni drugima.

Ako se matici nešto desi i ona ne preživi, pčele radilice stvaraju novu. Ne nađu je, već „izgrade“ novu. Odaberu mladu larvu i hrane je posebnom hranom koja se zove „matični mleč“.

Ta srećna larva sada može da izraste u novu „kraljicu“. Pčele su brze, mašu krilima skoro 200 puta u sekundi.

Svaka pčela tokom svog života proizvede oko jedne kašičice meda.

Ove vredne životinje prave oko 100 miliona putovanja do oko 2 miliona cvetova kako bi prikupile dovoljno nektara za malo meda.

Pčele spavaju 5 do 8 sati dnevno, a noću se odmaraju. Njihovi mozgovi su prilično aktivni dok se odmaraju, a neki naučnici misle da možda sanjaju.

Kada dođe zima, mnogi insekti zamenjuju svoje telesne tečnosti posebnom hemikalijom koja se zove glicerol.

To je neka vrsta prirodnog „antifriza“ koji im pomaže da prežive na niskim temperaturama. Međutim, pčele se samo skupljaju u košnici da bi se zagrejale.