Za pola veka broj vlažnih staništa u Srbiji opao na trećinu: Kako da zaštitimo bogatstvo životinjskog i biljnog sveta

Roland Kokai, direktor Javnog preduzeća „Vojvodina šume“, koje je najveći upravljač vlažnih i ritskih staništa u Srbiji, kaže da se i u našoj Zemlji opaža zabrinjavajući trend.

„Broj vlažnih staništa opao je u poslednjih 50 godina na trećinu. U zaštićenim područjima kojima upravlja ‘Vojvodina šume’ pre 50-60 godina bilo je 50 posto vlažnih staništa, a sada je to 15 posto. Glavni razlog je što nema vode gde bi trebalo da bude, pa se začepljuju rukavci, izgube vezu sa rekama, sve su pliće bare, a močvare prerastaju u šikare i to ugrožava tamošnji životinjski i biljni svet“, objašnjava naš sagovornik.

Vlažna staništa predstavljaju plavna područja uz vodene tokove, čiji stanovnici u velikoj meri zavise od sezonskog plavljenja i u kojima postoji veliki biodiverzitet.

„Tu ima puno vrsta ptica, vodozemaca, gmizavaca, tu se mreste ribe… A kad je prirodni lanac prekinut, onda se tu javljaju problemi. Čovek je počeo da reguliše reke, pravi nasipe i kanale i onda prekinuo je prirodne tokove. Priroda je pre to sama regulisala i ta ravnoteža je sa čovekovom intervencijom, pogotovo u Vojvodini, prekinuta“, kaže Kokai, koji među uzroke nestanka ovih staništa ubraja i zagađenje, kao i klimatske promene.

Javno preduzeće „Vojvodina šume“ preduzima aktivne mere zaštite ovih područja koje podrazumevaju izmuljivanje kanala i rukavaca.

„To radimo da uspostavimo prirodnu vezu između rukavaca, bara, depresija sa rekama. Čim otčepimo te rukavce, priroda odmah prodiše i kreće i vraća se život, ističe direktor.