Ljubičasta i roze masna duga kosa, pirsinzi na telu, stotine bedževa po rančevima i jaknama – izgled poput narkomana od kojeg normalan čovek očekuje da ga izbode nožem ako mu ne da 50 dinara – grupe takvih „mladih“ ljudi, kao po pravilu večitih studenata, terorišu Srbiju godinu i po dana. Među njima se, ni malo slučajno po „hrabrosti“ najviše ističu žene. Znajući da niko od snaga reda i zakona, ali ni od patriota koji brane institucije, neće nasrnuti na ženu, one, takve, najčešće su od strane svojih „hrabrih“ kolega gurnute u prvi plan da provociraju sukob.
One su najčešće i „zvezde“ propagandnih video snimaka na fakultetima, protestima i okupljalištima. Opet, kao po pravilu, sve do jedne pripadaju feminističkim NVO sektama, podržavaju woke, nakaradnu transdžender ideologiju i protivnice su tradicionalne porodice.
„Ludnica je, kanda, otključana širom ostala. Provert’e, molim vas“, recitovao je Đorđe Balašević, pokojna zvezda pro-jugoslovenske scene iz Novog Sada.
Zaista, kao da je pevao o onima koji su ga slušali i uživali u njegovim stihovima, posebno u vreme aktivnosti antisrpskog Otpora 2000. godine, kao i na svakom protestu u proteklih 14 godina sa pesmama „Devedesete“ i „Živeti slobodno“.
Grupe takvih, koji kao da su „pušteni na vikend“, ali ne iz Kazneno-popravnog zavoda, već iz sanatorijuma, godinu i po dana žele da nametnu svoju nakaradnu ideologiju većinskoj Srbiji.
Neshvatljivo je, zato, kako je deo srpskih majki i očeva, koji u većini slučajeva ne znaju ni kako izgleda droga o kojoj slušaju samo na vestima kada policija presretne neki tovar, poverovao u to da ovi „mladi“ mogu da održe tradicionalne, hrišćanske, porodične vrednosti.
Video možete pogledati ovde.
Hranjeni i finansirani od strane NVO sektora, upravo oni promovišu „queer“ ideologiju u srpskim školama, pa čak i vrtićima. Da bi došli u poziciju da je promovišu, morali su da nastupaju sakriveni pod autoritetom tog termina „studenti“, izlazeći u prvi plan, pravdajući na taj način uloženi USAID novac.
Blokaderi sa fakulteta, s druge strane, vrlo mudro su „kidnapovali“ taj termin „studenti“, sakrivajući pod njim sav ološ i otpad, nepravilno vaspitan, često bez ikakve kontrole i roditeljskog staranja. Ljudi nad kojima brigu nije mogla da preuzme država, jer su zakonski imali staratelje, danas su upravo „studenti“, „pametnice“, „genijalci“ i „nobelovci“.
Najveći deo njih, upravo goreoopisani, operisani od svakog osećaja za tradiciju i svetle hrišćanske moralne ideale, poturaju svoje stavove kao kukavičje jaje svim onim zabludelima, koji svi „pumpaju“ koračajući raskrsnicama kao ovce koje idu na klanje.
Ne shvatajući da su okruženi onima protiv kojih se bore, radnicima skaradne duboke države, ne razumeju da su pod njihovom kontrolom i da ih upravo oni usmeravaju. Deo blokadera utvrđen u tradiciji srpskog naroda nosi srpske zastave, koje zatim kao najgori poklonici kulta i sekte, predaju ovom najgorem ološu, koji zatim taj najsvetiji srpski simbol skrnavi.
Potpuna zamena teza, zamena uloga, svoje ishodište pronašla je u Novom Sadu, u kojem vekovima egzistira više od 10 nacija, predvođeni državotvornim i slobodoljubivim Srbima, koji su većina. U tom srpskom uporištu, Srpskoj Atini, iz NVO šinjela ispilila se Mila Pajić sa svojim woke pratiocima i poslušnicima.
Iz tog šinjela izašao je i Miran Pogačar i Brajan Brković. Svi oni su deo iste šarade, koja je na teren poslala pešadiju, ofarbanu u roze, koja ima zadatak da normalizuje woke ideologiju.
Srpski narod bi trebalo da se seti, da su i neke druge, slične ideologije, u dubokoj suprotnosti sa srpskom tradicijom i hrišćanskim moralom, normalizovane za vreme vladavine žute kuge na način da danas nije moguće reći ni reč protiv tih nakaradnih sistema i lobija.
Na isti način današnja kuga, oličena u blokadersko-terorističkom pokretu, koja na sve načine pokušava da zajaše za vrat Srbije, pokušaće, sasvim sigurno da nametne woke, transdžender narativ, od kojeg se srpski narod neće oporaviti.
