Dok se prolećno sunce probija kroz vitražne prozore crkava širom sveta, milioni vernika danas provode dan u tišini, molitvi i postu. Katolici, protestanti, anglikanci i brojne druge hrišćanske zajednice obeležavaju jedan od najsvečanijih i najtužnijih datuma u gregorijanskom kalendaru.
Sećanje na poslednje sate
Veliki petak posvećen je sećanju na muku i stradanje Isusa Hrista. Vernici se danas mislima vraćaju na događaje koji su obeležili kraj jednog zemaljskog života suđenje pred rimskim namestnikom Pontijem Pilatom, put do Golgote s krstom na ramenima, raspeće i poslednje reči oproštaja upućene onima koji su ga mučili. Taj trenutak praštanja, prema hrišćanskom predanju, ostao je zapisan kao jedan od najsnažnijih primera milosrđa u istoriji vere.
Crkva bez mise, ali ne i bez molitve
Ono što Veliki petak izdvaja od svih ostalih dana u godini jeste činjenica da se u Katoličkoj crkvi tog dana ne služi sveta misa jedini je to dan kada oltari ostaju bez euharistijskog slavlja. Umesto toga, posle podne se u crkvama čita Križni put, sledi klanjanje Svetom krstu i pričešćivanje. Zvona ćute, muzike nema, a tišina sama postaje oblik molitve.
Post je obavezan za vernike, a ta tradicija seže sve do prvih vekova hrišćanstva, kada su o njoj pisali i crkveni oci.
Od crvenog jajeta do uskrsnog bdenja
Uprkos tuzi koja obeležava Veliki petak, već se nazire radost koja dolazi. Vernici u domovima farbaju jaja, najstariji uskršnji simbol obnove i novog života. Crvena boja nije slučajna prema predanju, podseća na Hristovu prolivenu krv, ali istovremeno nosi i poruku radosti za onoga ko jaje daje i onoga ko ga prima.
Legenda kaže da je upravo Marija Magdalena bila prva koja je jaje poklonila, i to samom caru Tiberiju, donoseći mu vest o uskrsnuću iz Jerusalima do Rima.
Trodnevna tišina završava se Uskrsom 5.aprila, praznikom koji za hrišćane predstavlja kraj Velikog posta.
