Svaka krvna grupa nosi rizik od nastanka nekih bolesti – Šlog opasnost za A, srčani udar za AB a čir za 0

Krvna grupa (A, B, AB ili 0) nije samo podatak koji je važan kod transfuzije – pojedina istraživanja sugerišu da može biti povezana i s verovatnoćom razvoja određenih zdravstvenih problema.

Naravno, krvnu grupu ne možemo da promenimo, ali poznavanje mogućih rizika može biti dobar podsticaj da se ozbiljnije shvate preventivni pregledi, zdrave navike i rano prepoznavanje simptoma.

U nastavku je pregled stanja koja se u literaturi češće dovode u vezu s pojedinim krvnim grupama.

Krvna grupa A

Ljudi s krvnom grupom A imaju specifične antigene na eritrocitima, što može uticati na imunološke reakcije i probavne procese.

U poređenju s osobama krvne grupe 0, deo studija ih povezuje s nešto višim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Kao moguća objašnjenja navode se češće povišene vrednosti LDL holesterola (“lošeg” holesterola) i viši nivo pojedinih faktora zgrušavanja.

U jednoj novijoj analizi spominje se i blago povećana verovatnoća moždanog udara pre 60. godine.

Kad je reč o probavi, kod krvne grupe A posebno se ističe veza s većom učestalošću raka želuca. Pretpostavlja se da je jedan od razloga to što se bakterija Helicobacter pylori- koja je povezana s čirevima i hroničnim upalama želuca – lakše veže za želučanu sluznicu kod osoba s ovom krvnom grupom.

Pojedine studije spominju i veći rizik od raka gušterače, pluća, dojke i debelog creva. Uz to, navodi se da osobe s krvnom grupom A prirodno mogu da proizvode više kortizola, hormona stresa, pa jače reaguju na stresne situacije.

Krvna grupa B

Krvna grupa B u istraživanjima se najčešće spominje kroz povezanost s metaboličkim i upalnim stanjima.

Najizraženija je veza s dijabetesom tipa 2. Prema velikoj studiji objavljenoj u časopisu “Diabetologia”, osobe s krvnom grupom B imaju oko 21% viši rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 u odnosu na krvnu grupu 0.

Tačan uzrok još nije do kraja razjašnjen, ali jedna od pretpostavki je da antigen B može imati uticaj na crevnu mikrobiotu i upalne procese koji doprinose insulinskoj rezistenciji.

Slično kao i kod krvne grupe A, u literaturi se spominje i povišen rizik od raka gušterače. Takođe se navodi da je rizik od srčanih bolesti u proseku viši nego kod krvne grupe 0, iako obično nešto manji nego kod grupa A i AB.

S druge strane, neka istraživanja upućuju na to da krvna grupa B može pružati određenu prirodnu zaštitu od malarije, uz potencijalno veću osetljivost na neke druge hronične infekcije.

Krvna grupa AB

Krvna grupa AB je najređa i u sebi “spaja” obeležja grupa A i B, što se odražava i na profil rizika.

Jedan od najzanimljivijih nalaza odnosi se na kognitivno zdravlje: istraživanje u časopisu “Neurology” pokazalo je da osobe s krvnom grupom AB imaju znatno veći rizik od kognitivnih poteškoća i problema s pamćenjem u starijem dobu, što može biti povezano s razvojem demencije.

Naučnici to često vežu uz više nivoe faktora zgrušavanja VIII – proteina važnog u procesu stvaranja ugrušaka. Upravo sklonost zgrušavanju krvnu grupu AB u mnogim analizama stavlja na vrh lestvice rizika kad su u pitanju kardiovaskularne bolesti.

Prema podacima Američkog udruženja za srce, osobe s krvnom grupom AB imaju najveću verovatnoću srčanog udara i venske tromboembolije, a rizik duboke venske tromboze može biti i više od 50% veći u odnosu na krvnu grupu 0.

Kao i grupe A i B, i AB se povezuje s povećanim rizikom od raka želuca i gušterače, prenosi Index.hr.

Krvna grupa 0

Krvna grupa 0 često se spominje kao “univerzalna” u kontekstu davanja krvi, a u istraživanjima se često navodi i nekoliko zdravstvenih prednosti.

U proseku imaju najniži rizik od srčanog i moždanog udara i od stvaranja ugrušaka, što se objašnjava nižim nivoima proteina koji podstiču zgrušavanje.
Neka istraživanja sugerišu i manju učestalost pojedinih karcinoma, naročito raka gušterače i želuca.

Ipak, postoje i slabije tačke. Zbog specifične interakcije s bakterijom H. pylori, osobe s krvnom grupom 0 mogu imati veći rizik od peptičkih ulkusa – čireva na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Niži nivoi faktora zgrušavanja, koje štite od tromboze, ujedno znače i veću sklonost jačem krvarenju nakon povreda ili operativnih zahvata.

Pojedine studije spominju i to da žene s krvnom grupom 0 mogu imati nešto nižu rezervu jajnih ćelija, što potencijalno može uticati na plodnost.

Takođe se navodi veća osetljivost na neke virusne infekcije, na primer norovirus koji uzrokuje intenzivne stomačne viroze.