„Srpsko tržište nekretnina među najsigurnijima na svetu! Stručnjak otkriva zašto stanovi postaju sve skuplji

Tržište nekretnina u Srbiji je jedno od najsigurnijih i najlikvidnijih u svetu, ocenio je stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović i naveo da su se zahvaljujući regulativama i profesionalizaciji tržišta gotovo u potpunosti iskorenile dvostruke prodaje i slične prevare.

– Od kada sam ušao u industriju nekretnina, tržište je stabilno, rastuće i likvidno. Izborili smo se da je danas prodaja nekretnina u Srbiji jedna od najsigurnijih na svetu – rekao je Pašanović za Tanjug.

Tržište nekretnina stabilno

„Srpsko tržište nekretnina među najsigurnijima na svetu! Stručnjak otkriva zašto stanovi postaju sve skuplji
Govoreći o cenama, Pašanović ističe da je tržište nekretnina u Srbiji potpuno slobodno i cene se formiraju isključivo na osnovu ponude i potražnje.

Prema njegovim rečima, upravo to prepoznaju investitori i građani, pa višak kapitala sve češće ulažu u nekretnine, ne samo radi stanovanja, već i zbog zarade kroz izdavanje i kapitalizaciju.

– Ove godine kupite nekretninu za 100.000 evra, za pet godina ona vredi 200.000 evra. To nije srpski, već svetski sindrom – dodao je on.

Kao najveći izazov naveo je manjak alternativa za investiranje u Srbiji, zbog čega se svi, od investitora do građana, nadmeću za iste stanove, naročito u većim gradovima.

– Mi ovde nemamo razvijeno tržište kapitala. Berza je poslednji put ozbiljno funkcionisala između 1938. i 1939, kratko i između 2001. i 2009. godine. To poverenje mora da se gradi decenijama – istakao je Pašanović.

Cene kuća nadomak Beograda

Govoreći o cenama u manjim mestima, Pašanović navodi da kuće u selima blizu Beograda mogu da se nađu već od 8.000 evra, ali da se interesovanje smanjuje zbog nedostatka sadržaja i usluga.

– Ljudi žele sadržaj – pozorišta, bolnice, škole, društveni život. Svi žele da žive kao zvezde sa društvenih mreža – rekao je Pašanović.

Posebno ističe važnost naselja koja imaju kompletnu infrastrukturu – škole, bolnice, vrtiće – kao što su Bežanijska kosa, Višnjička banja, Surčin, Nova Pazova i Indjija, za koje kaže da beleže rast potražnje i cena.

Kao primer neiskorišćenog potencijala, navodi levu obalu Dunava, koja je, kako kaže, “vazdušnom linijom 800 metara od Kneza Mihailove“, ali još uvek infrastrukturno zapostavljena.

„Inflacija ne igra presudnu ulogu“

O inflaciji kaže da ne igra presudnu ulogu u rastu cena nekretnina, ali da mnogi investiraju u nepokretnosti kao način očuvanja vrednosti novca.

– Inflacija se oseća u hrani i osnovnim potrepštinama, ali ako ulažete u nekretnine, amortizujete njen efekat i ostvarujete kapitalnu dobit – dodao je Pašanović.

U kontekstu regionalnih razlika, Pašanović navodi da jug i istok Srbije beleže značajne pomake, posebno gradovi poput Niša, Vranja, Leskovca i Kragujevca, dok zapadna Srbija zaostaje zbog manjka industrije.

– Zapad je izgubio industrijski zamah. U Priboju i Prijepolju su nekada radile velike firme koje su povlačile celu ekonomiju. Danas ih više nema i nema novca ni biznisa – rekao je Pašanović.

On napominje da su ključ uspeha stabilna lokalna privreda, radna mesta i redovna primanja.

– Ako imate prosečnu platu od 1.100 do 1.200 evra i dvoje zaposlenih u porodici, možete kupiti stan i živeti kvalitetno u manjim sredinama, uz znatno niže troškove nego u Beogradu – objasnio je Pašanović.

Dodaje da stabilne cene nekretnina govore o stabilnom društvu i ekonomiji, dok pad cena može biti signal za političke ili geopolitičke probleme.

– Ne želimo da cene padaju. Želimo da rastu naši prihodi, da više zarađujemo i priuštimo skuplje nekretnine. Edukacija, borba, razvoj – to je put – zaključio je Pašanović.