Šesnaest godina prošlo je od ubistva šesnaestogodišnje Milice Barašin iz Subotice, a okolnosti njene smrti i dalje nisu rasvetljene.
Devojčica koja se 7. oktobra 2010. godine vraćala kući iz posete drugarici nikada nije stigla do svojih najbližih. Iza nje su ostali porodica kojoj nedostaju odgovori, ali i zločin koji ni posle toliko vremena nije dobio sudski epilog.
Milica je bila učenica drugog razreda Srednje hemijsko-tehnološke škole. Te večeri, oko 21.15 časova, krenula je kući kroz naselje Zorka. Od porodičnog doma delilo ju je svega pet stotina metara. Na putu koji je dobro poznavala dogodilo se ubistvo koje je potreslo Suboticu i godinama ostalo jedna od najtežih nerešenih kriminalističkih priča u ovom gradu.
Dok ju je majka čekala kod kuće, Milica se našla na meti napadača koji joj je, prema rezultatima istrage, prišao s leđa i oštrim predmetom prerezao vrat. Njeno telo pronađeno je u blizini železničke pruge. Vest o tragediji ubrzo je stigla do porodice, kojoj je umesto povratka deteta kući ostalo da se suoči sa nezamislivim gubitkom.
Istraga je u početku donela određene tragove koji su mogli da pomognu u pronalaženju počinioca. Na mestu zločina pronađeni su biološki dokazi, a pojedini nalazi ukazivali su na to da je napadač najverovatnije koristio nož zanatske namene. Policija je razgovarala sa svedocima, a jedan od njih opisao je muškarca krupnije građe, sa kapuljačom, kojeg je primetio kako se kreće iza devojčice neposredno pre ubistva.
Ipak, nijedan od tih tragova nije doveo do konačnog odgovora. DNK profil pronađen na mestu zločina nije odgovarao profilima dostupnim u policijskoj bazi. Tokom istrage pojavile su se sumnje prema određenim osobama, ali nije bilo dovoljno dokaza da se slučaj razreši. Ni različite pretpostavke o mogućem motivu ubistva nisu dobile potvrdu koja bi istražitelje dovela do počinioca.
Za Miličinu majku Svetlanu Simendić, godine koje su prošle nisu donele razrešenje tragedije. Ostala je bez deteta, a pitanje ko je odgovoran za njenu smrt i zbog čega i dalje je bez odgovora. Kako vreme prolazi, nada da će saznati istinu sve je manja, posebno jer, prema njenim ranijim navodima, dugo nije dobijala nove informacije o toku istrage.
Na mestu na kojem je pronađeno Miličino telo postavljena je spomen-ploča. Ona danas podseća na život prekinut u šesnaestoj godini i na zločin koji nije zaboravljen, iako počinilac nije otkriven.
Milica je imala tek šesnaest godina. Pred njom je bio život u kojem je mogla da bira svoje zanimanje, gradi odnose, ostvaruje planove i menja svoje snove. Sve ono što je tek trebalo da dođe prekinuto je na putu do kuće, na udaljenosti koju je mogla da pređe za nekoliko minuta.
Njeno ubistvo ostaje i upozorenje roditeljima da bezbednost dece ne treba uzimati zdravo za gotovo. Miličina majka ranije je apelovala da deca, kada god je moguće, ne idu sama, već da se vraćaju u društvu ili uz organizovan prevoz. U njenom slučaju, kobni događaj odigrao se nadomak porodičnog doma.
Šesnaest godina kasnije, pitanje je i dalje isto: ko je ubio Milicu Barašin i zašto? Dok se ne pojave novi dokazi koji bi rasvetlili zločin, porodica neće dobiti odgovor koji čeka od oktobra 2010. godine.
Milica nije samo ime u policijskim evidencijama niti priča kojoj se mediji vraćaju na godišnjicu tragedije. Bila je devojčica čiji je život tek počinjao. Njena porodica i dalje čeka istinu, a Subotica pamti ubistvo koje ni posle šesnaest godina nije dobilo razrešenje.
