Iako pametne naočare još nisu zabranjene ni u jednoj zemlji u potpunosti, sve veći broj država počinje da razmatra njihovo ograničavanje. Glavni razlog za zabrinutost jeste mogućnost narušavanja privatnosti, posebno zbog ugrađenih kamera koje omogućavaju snimanje ljudi bez njihovog znanja.
Osim državnih organa i privatni sektor već reaguje na pojavu ove tehnologije. Pojedine kompanije i organizatori događaja odlučili su da ograniče ili potpuno zabrane korišćenje pametnih naočara tokom konferencija i javnih okupljanja, što bi moglo postati sve češća praksa u budućnosti.
Za korisnike postojećih uređaja to bi moglo značiti sve veći broj lokacija na kojima neće moći da ih koriste. Istovremeno, potencijalni kupci bi pre kupovine mogli da razmotre i moguće promene propisa koje bi uticale na način upotrebe ove tehnologije.
Evropske institucije traže zajednički pristup
Evropski odbor za zaštitu podataka radi na posebnom izveštaju koji bi trebalo da ponudi smernice za postupanje sa pametnim naočarima. Dok se na nivou Evropske unije razmatraju moguća zajednička pravila, neke članice već samostalno analiziraju rizike koje ovi uređaji donose.
U Nemačkoj su stručnjaci za zaštitu podataka upozorili da bi naočare opremljene kamerama mogle da dođu pod udar postojećih zakona koji se odnose na skrivene uređaje za snimanje. Takva regulativa mogla bi da posluži kao osnova za buduća ograničenja njihove upotrebe.
Slična pitanja otvorena su i u drugim evropskim zemljama. U Holandiji su organizacije koje se bave zaštitom digitalnih prava izrazile zabrinutost zbog mogućnosti da ljudi budu snimani bez saglasnosti, dok je francuski regulator za privatnost CNIL ukazao na potencijalne opasnosti po zaštitu ličnih podataka građana.
Vidljivije snimanje kao moguće rešenje
Za sada su konkretne zabrane pametnih naočara retke, a deo stručnjaka smatra da bi se situacija mogla promeniti ukoliko proizvođači ne pronađu načine da unaprede zaštitu privatnosti. Buduća pravila mogla bi zavisiti upravo od toga koliko će hardverska rešenja odgovoriti na postojeće probleme.
Najveća zabrinutost odnosi se na ljude koji ne koriste ove uređaje, ali se mogu naći u kadru bez svog znanja. Za razliku od klasičnih kamera, pametne naočare mogu delovati manje uočljivo, što dodatno otežava mogućnost da osoba primeti da je snimana.
Jedno od mogućih rešenja moglo bi biti uvođenje jasnijih signala tokom snimanja, poput vidljivih svetlosnih oznaka, zvučnih upozorenja ili drugih tehnologija koje bi prolaznicima dale do znanja da je uređaj aktivan. Takve promene mogle bi biti ključne za prihvatanje pametnih naočara u širem društvu.
