Oni mrze Srbiju: Marinika Tepić – politika laži, provokacija i fabrikovanja afera

Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde i ključna politička saradnica Dragana Đilasa, godinama gradi svoju političku karijeru na napadima na državu Srbiju, njene institucije i legitimno izabrane predstavnike vlasti. Umesto rezultata, zakona ili konkretnih predloga koji bi unapredili život građana, njen politički opus obeležen je fabrikovanjem afera, javnim optužbama bez dokaza i konstantnim podizanjem društvenih tenzija.

Svoju karijeru započela je u Ligi socijaldemokrata Vojvodine, stranci poznatoj po idejama o posebnom političkom statusu, pa i secesiji Vojvodine, a potom je nastavila kroz ekstremističke nevladine krugove, uključujući organizaciju „Žene u crnom“, čiji se narativ decenijama zasniva na optuživanju Srbije i srpskog naroda za kolektivnu krivicu.

Rezolucije, Kosovo i otvoreno negiranje državnog suvereniteta
U Narodnoj skupštini Srbije Marinika Tepić potpisala je Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, dokument koji je u domaćoj javnosti doživljen kao pokušaj da se srpski narod trajno obeleži kao genocidan. Istovremeno, javno je podržavala političke inicijative Aljbina Kurtija, uključujući zalaganje za prijem Kosova u međunarodne institucije i Evropsku uniju, čime je, prema oceni njenih političkih protivnika, direktno udarila na Ustav Srbije i njen teritorijalni integritet.

„Oluja“ kao politička poruka i provokacija
Poseban gnev javnosti izazvala je njena odluka da političku akciju organizuje upravo na dan obeležavanja godišnjice zločinačke operacije „Oluja“, jedne od najvećih tragedija srpskog naroda u novijoj istoriji, kada se Srbija seća progona, ubistava i egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske.

Dok se narod seća kolona izbeglica, spaljenih sela i ubijenih civila, Marinika Tepić je na društvenoj mreži X poručila:
„Danas samo lagana kiša. Od ponedeljka ‘oluja’.“

Za mnoge građane Srbije ova poruka doživljena je kao cinična provokacija i još jedan dokaz potpunog odsustva empatije prema srpskom stradanju.

Fabrika laži i niz zvaničnih demantija
Političko delovanje Marinike Tepić poslednjih godina obeležio je čitav niz afera koje su, nakon velikih najava i konferencija za medije, završavale zvaničnim demantijima:

– tvrdnje o zaplenama droge sa likom predsednika Srbije, za koje je utvrđeno da se radi o fotografiji kolumbijskog predsednika Gustava Petra
– optužbe o državnoj plantaži narkotika u Moroviću, koje su demantovane utvrđivanjem da se na toj lokaciji nalazi pogon za uzgoj živine
– navodi o milionskom trošenju RTS-a na reklamiranje, koje su zvanični izveštaji Javnog servisa osporili
– optužbe na račun IT kompanije „ASSECO SEE“ povodom hakerskih napada na EPS, koje je sama kompanija ocenila kao političku zloupotrebu

Svaki put scenario je bio isti: senzacionalna optužba, medijska buka, a zatim – tišina posle demantija.

Pretnje zatvorom i otvoreni pritisak na institucije
Poslednjih nedelja Marinika Tepić dodatno je radikalizovala svoj javni nastup, prelazeći iz političke kritike u otvorene pretnje zatvorom predsedniku države i ministrima u Vladi Srbije. Na društvenoj mreži X objavila je poruku pod naslovom „PUT ZA ZATVOR – Pravda za Srbiju!“, u kojoj bez ikakvih sudskih odluka ili dokaza najavljuje hapšenja najviših državnih funkcionera.

„Od petka u 13h i svakog narednog, sve spremno za hapšenja članova organizovane kriminalne grupe braće Vučić, s njima na čelu! Od funkcionera do ‘bankara’, ‘putara’, ‘energetičara’, ‘investitora’…“, napisala je Tepić, ponašajući se kao tužilac, sudija i presuditelj u isto vreme.

Ovakvim porukama pokušava da izvrši direktan pritisak na tužilaštvo i pravosudne institucije, predstavljajući sebe kao političku figuru koja će „hapsiti“ i „presuđivati“, iako za to nema ni legitimitet, ni ovlašćenja, ni podršku građana.

„600 kilograma kokaina“ kao političko oružje zastrašivanja
Pretnje zatvorom i najave „hapšenja“ nisu izolovan incident, već deo već viđenog obrasca. U tom kontekstu treba posmatrati i aferu sa navodnih „600 kilograma kokaina“, predstavljenu kao spektakularno otkriće, a zapravo korišćenu kao političko oružje zastrašivanja.

Objavljeni snimak navodnog kokainskog magacina, bez ikakvih metapodataka, forenzičkih oznaka ili dokaza o poreklu, ima jasnu svrhu: da zaplaši, kompromituje i delegitimiše. Elementarna tehnička analiza pokazala je nelogičnosti, uključujući činjenicu da se u snimku pojavljuje model telefona koji u vreme navodnog nastanka snimka nije postojao na tržištu.

Pošto je snimak nameštaljka – reč je o teškom političkom falsifikatu i brutalnoj manipulaciji javnosti. Postavlja se još opasnije pitanje: kako politička stranka dolazi u posed materijala koji implicira stotine kilograma narkotika i zašto se on ne predaje nadležnim organima, već koristi kao politički rekvizit?

U oba slučaja, cilj nije pravda, već pritisak.

Optužbe Dijane Hrkalović i dodatna kompromitacija

Bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović iznela je u javnosti niz teških optužbi na račun Marinike Tepić, navodeći da se, prema njenim tvrdnjama, sastajala sa doušnikom nemačke obaveštajne službe BND u naselju Zemunске kapije, da je u pravosudne institucije ulazila na službene ulaze namenjene sudijama i tužiocima, kao i da je bila okružena osobama povezanima sa organizovanim kriminalom, nasiljem i narkoticima. Hrkalović je takođe tvrdila da je u vreme dok je Tepić bila pokrajinska sekretarka došlo do ozbiljnih zloupotreba budžetskih sredstava, uključujući izdvajanje miliona dinara za nepostojeće projekte, knjige koje nikada nisu stigle do dece i projekte dodeljivane bliskim saradnicima i članovima porodice. Kao posebno sporne navela je i tvrdnje o nesrazmeri imovine i prihoda, uključujući luksuznu imovinu i nekretnine čije poreklo, prema njenim rečima, ne može biti pokriveno zvaničnim prihodima. Hrkalović je Mariniku Tepić optužila i za kontinuirano širenje, kako je navela, „dokazanih laži“, među kojima su navodi o državnim plantažama droge, fantomskim logorima, falsifikovanju fotografija sa protesta i manipulaciji javnošću u političke svrhe.