Ograničite unos kalorija bez mnogo truda

Dodavanje ljutih začina obroku može biti efikasan način za smanjenje unosa kalorija, prema novoj studiji sa Univerziteta Pen Stejt. Istraživači iz Centra za senzornu evaluaciju univerziteta istraživali su kako povećati osećaj peckanja od čili papričica i sličnih sastojaka – što utiče na to koliko ljudi jedu tokom obroka.

Njihovi nalazi, objavljeni onlajn u časopisu „Food Quality and Preference“, sugerišu da su malo ljući obroci podstakli učesnike da jedu manje i konzumiraju manje kalorija ukupno.

„Iz prethodnih studija znamo da kada ljudi uspore, jedu znatno manje“, rekla je Pejdž Kaningem, postdoktorska istraživačica i glavna autorka studije, „Sumnjali smo da bi ljući obrok mogao da uspori ljude. Pomislili smo, hajde da testiramo, pod kontrolisanim eksperimentalnim uslovima u laboratoriji, da li bi dodavanje male količine začina, ali ne toliko da obrok postane nejestiv, nateralo ljude da jedu sporije i samim tim jedu manje.“

Istraživači su otkrili da blago povećanje ljutine sušenih čili papričica usporava jelo i smanjuje količinu hrane i energije konzumirane u obroku, a sve to bez negativnog uticaja na ukusnost jela.

Potencijal za kontrolu porcija

Ovo sugeriše dodavanje čilija kao potencijalnu strategiju za smanjenje rizika od prejedanja

Iako kontrola porcija nije bila eksplicitni cilj ove studije, naši rezultati sugerišu da bi ovo moglo da funkcioniše. Sledeći put kada poželite da jedete malo manje, pokušajte da dodate prstohvat čilija, jer vas može usporiti i pomoći vam da jedete manje.

Spprovedena si tri povezana eksperimenta na ukupno 130 odraslih kojima je posluženo jedno od dva jela za ručak – goveđi čili ili pileći tika masala – u jednoj od dve verzije: blagoj ili ljutoj.

Nivo ljutine je kontrolisan pažljivim variranjem odnosa ljutih i slatkih paprika dodatih jelima kako bi se promenila ljutina, a ukus čilija ostao konstantan.

Istraživači su zatim snimali učesnike dok su jeli obroke kako bi pratili njihove prehrambene navike. Na osnovu video snimaka, Hejsov tim je merio količinu konzumirane hrane i vode, trajanje obroka, brzinu jedenja (grama u minuti), brzinu zalogaja, veličinu zalogaja i prikupljao ocene apetita, ukusa i ljutine pre i posle obroka.

Učesnici su sporije jeli začinjenije obroke. Sporiji tempo jedenja često znači da hrana duže ostaje u ustima, što može pomoći u signaliziranju sitosti i dovesti do manjeg unosa hrane. Druge studije koje usporavaju jedenje manipulacijom teksture pokazale su slične efekte.

Ključna stvar ovde je da se smanjenje unosa dogodilo bez negativnog uticaja na to koliko se učesnicima sviđala hrana.

Pored toga, unos vode se nije značajno razlikovao između začinjenih i bljutavih obroka, što sugeriše da jedno naizgled očigledno objašnjenje – da ljudi piju više vode i brže se osećaju sitima – nije glavni razlog zašto ljudi jedu manje.